world map

I

Svet: hladni i topli ratovi

 

GlobePredsednički izbori u SAD

Događaj koji će bitno oblikovati procese na svetskoj sceni u 2016. godini su svakako predsednički izbori u SAD, 8. novembra ove godine.

Najpre, on postavlja ograničenja u kojima će se ti procesi odvijati: u izbornoj godini, nijedna američka administracija nije otpočinjala oružani sukob većih razmera, pa neće ni ova.

I drugo, polazeći od prethodnog, drugi svetski (i regionalni) igrači manje će voditi računa o stavu američke administracije nego što bi to činili kada se ne bi radilo o izbornoj godini.

Očekivani konkurenti na izborima – Donald Tramp i Hilari Klinton – su oboje visoko kontroverzne ličnosti, što će i obeležiti samu kampanju, koja je već do sada bila jedna od najprljavijih izbornih kampanja u SAD, posle Votergejta. Već i sama činjenica da – poslednjeg dana 2015. godine – Tramp i Klintonova, u odnosu na svoje glavne protivkandidate (Kruza, odnosno Sandersa) imaju prednost od 17% odnosno 24% potvrđuje predviđanja o izrazito personalizovanoj kampanji u 2016.

Sam ishod američkih predsedničkih izbora presudno će zavisiti od intenziteta terorističkih napada u razvijenom delu sveta – svaka veća i uspešnija akcija neminovno će jačati izborne šanse Republikanaca, i obrnuto.

Rusko-američki odnosi

Tradicionalni globalni konflikt u distribuciji moći – konflikt između SAD i Rusije – u 2016. će se nastaviti kao serija sukoba niskog intenziteta, kako globalne (cena nafte, odnosi u Evropi) tako i regionalne (Ukrajina i Sirija) prirode. Odlazeća američka administracija pokušaće da ostvari percepciju nekoliko taktičkih i kratkoročnih pobeda, kako bi iskoristila poslednju priliku i koliko-toliko popravila izrazito nepovoljan spoljnopolitički bilans iz prethodnih sedam godina.

Primarni taktički cilj SAD u 2016. biće usmeren na parlamentarne izbore za rusku Državnu dumu, zakazane za 18. septembar ove godine. Malo je verovatno da bi ishod tih izbora mogao da promeni strateški raspored snaga u ruskom društvu – dubinski savez elita državnog kapitalizma i birokratije. Međutim, moguće je da bi kombinacija ekonomskih teškoća i značajnije podrške iz inostranstva mogla da dovede do značajnijeg broja opozicionih deputata u Državnoj Dumi.

Suočene sa krahom ukrajinskog projekta iz 2014. godine SAD će pre pokušati da ukrajinski scenario izvezu u Rusiju nego što će biti spremne da ulože ozbiljne resurse u njegovo popravljanje. Zemlja koja je prvog dana ove godine istovremeno i bankrotirala i postala nestalna članica Saveta bezbednosti UN predstavlja ono što bi SAD htele da vide i u samoj Rusiji: nestabilno područje stalnih sukoba, razorene privrede i korumpiranih elita.

Sekundarni taktički cilj SAD biće usmeren na konsolidaciju širokog područja na istoku Evrope, od Baltičkog mora na severu do Egejskog na jugu, u kojem će – kombinacijom pritisaka i korupcije – lokalne elite biti izložene dodatnom uticaju, u pokušaju da se formira jedinstveni anti-ruski front, neka vrsta “sanitarnog kordona” dvadeset prvog veka. Istovremeno, na ovo područje će u 2016. biti usmeren i dodatni ruski uticaj, što će u nizu ovih zemalja dovesti do novih unutrašnjih sukoba i uvesti ih u zonu produžene nestabilnosti.

Bliski istok

Zahvaljujući ruskoj vojnoj intervenciji, sirijski predsednik Bašar-el-Asad održaće se na vlasti i u 2016. godini, iako će njegov status biti i dalje pomeran iz političke u ratnu sferu.

Islamska država će izgubiti uporišta u Siriji blizu Damaska i strateških baza na sredozemnoj obali – Latakije i Tartusa. Zajednička akcija ruskih ekspedicionih snaga i sirijske armije deblokiraće Alepo i obezbediti punu kontrolu nad ovim gradom, kao i nad ključnom komunikacijom Damask – Alepo, uključujući i grad Homs. Islamska država će ipak zadržati većinu teritorija u severoistočnoj Siriji, uključujući i njenu privremenu prestonicu, Raku.

Tursko-ruski i iransko-saudijski konflikt, koji su bitno oblikovali drugu polovinu 2015. godine nastaviće se i u ovoj godini. U severnim graničnim područjima Turske sa Sirijom i Irakom može doći do sukoba turskih i ruskih kopnenih snaga.

Potencijalne zone širenja konflikta u 2016. biće Liban, Alžir i Tunis. Zona konflikta u Egiptu biće ograničena na severni deo Sinajskog poluostrva.

Američko-izraelski odnosi ozbiljno su ugroženi ne samo dogovorom između SAD i Irana nego i dugoročnijim procesom divergencije između izraelskih strateških i američkih taktičkih ciljeva u regionu. Prognoziramo direktnu podršku jevrejskog lobija u SAD Donaldu Trampu sa značajnim političkim, psihološkim i finansijskim posledicama. Ukoliko se, međutim, i posle novembarskih izbora u Vašingtonu zadrži demokratska administracija strateški položaj Izraela dalje će se pogoršavati od 2017. godine.

Ekonomski procesi

Ekonomski okvir sveta u 2016. biće određen dvema determinantama: niskim cenama sirove nafte i jakim dolarom.

Domaća proizvodnja nafte u SAD, koja je u leto 2015. dostigla najviši nivo u poslednjih 40 godina – 9,6 miliona barela dnevno (MBD) – počela je da opada od septembra i dnevni prosek proizvodnje u 2015. procenjujemo na nekih 9,2 MBD, a prosek u 2016. na 8,8 MBD.

Američko-iranski dogovor dovešće do povećanja iranske proizvodnje sirove nafte a umereni rast proizvodnje očekujemo i u Iraku, Libiji, Venecueli i Alžiru.

Na strani tražnje postoji više faktora koji neće dovesti do pritiska u pravcu rasta cena nafte: umerena očekivanja kineskog privrednog rasta i nestabilnost u Evrozoni, pre svega.

U celini, za 2016. predviđamo nastavak trenda pada cena sirove nafte, sa prosečnih 38$ (raspon od 35-43$) po barelu u januaru 2016. do 27$ (raspon od 24-30$) u oktobru 2016. godine. Cena sirove nafte počeće da raste u novembru 2016. i stabilizovaće se tek u junu 2017. godine na 35$ (raspon od 31-37$) po barelu.

U 2016. očekujemo i nastavak trenda jačanja američkog dolara prema većini vodećih svetskih valuta, a posebno prema evru. Ukoliko američke Federalne rezerve ne budu intervenisale povećanjem kamatne stope, procenjujemo da će se vrednost evra prema američkom dolaru smanjivati konstantno u toku godine, tako što će sa prosečnih 1.08 (raspon od 1.04 do 1.1o) EUR/USD u januaru doći na prosečnih 1.00 (raspon 0.97 do 1.01) EUR/USD u oktobru 2016. godine. Za kraj 2016. godine prognoziramo prosečnih 0.97 EUR/USD. Ovaj trend nastaviće se i u sledećoj godini sa najnižim kursom od 0.90 EUR/USD sredinom 2017. godine.

II

Evropa: mali lideri u teškim vremenima

blaue_europeDva ključna procesa dominiraće evropskom scenom u 2016. godini: jedan će se odigravati u Nemačkoj, a drugi u Velikoj Britaniji.

Kraj ere Merkel: 2016 ili 2017?

Nemački parlamentarni izbori nisu još zakazani ali su ustavni rokovi za njihovo održavanje između avgusta i oktobra naredne, 2017. godine.

Ozbiljno poljuljan, pre svega unutrašnjepolitičkim posledicama neočekivano velikog priliva izbeglica sa Bliskog istoka u 2015. godini, politički položaj Angele Merkel nastaviće da se pogoršava. Negativni efekti izbegličke krize osetiće se pre svega među tradicionalnim biračima CDU/CSU.

Suočena sa prolongiranom krizom u odnosima sa Rusijom koja je već ostavila ozbiljne negativne posledice po nemačku privredu, kancelarka Merkel će verovatno podneti ostavku sredinom, ili u drugoj polovini, 2016. godine, kako bi svojoj stranci omogućila bar delimičnu konsolidaciju uoči izbora 2017. godine.

Više izvora iz Nemačke saglasno je da, u takvom scenariju, najviše izgleda da bude novi nemački kancelar ima Ursula van der Lejen (1958), sada ministarka odbrane u vladi Angele Merkel.

Brexit: 2016. ili 2017?

Referendum o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji prešao je, potvrdom zakona o njegovom održavanju u Domu lordova, 14. decembra 2015. godine, iz političke u pravnu zonu. Taj referendum sada se mora održati najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Iako je, posle izborne pobede u maju 2015. godine, britanski premijer Kameron najavio i mogućnost da se referendum održi i do kraja 2016. godine, smatramo da je ta mogućnost malo verovatna, iz dva razloga.

Prvo, ona podrazumeva relativno brz završetak pregovora između Velike Britanije i drugih partnera u EU o takvim reformama Unije koje bi izlazak, faktički, učinile bespredmetnim. U uslovima očekivane tranzicije vlasti u Nemačkoj, kao i uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u Francuskoj (maj 2017. godine) tih partnera trenutno nema i verovatnije je da će se i sam britanski referendum održati 2017. godine, odnosno da će Kameron želeti da, pre referenduma, sačeka ishod predsedničkih izbora u SAD.

Drugo, javno mnenje je u Britaniji gotovo podjednako podeljeno po ovom pitanju: po poslednjem istraživanju, obavljenom od 28. d0 3o. decembra 2015. godine, 42% ispitanika podržava izlazak Britanije iz EU, a 41% je protiv njega, uz čak 17% neopredeljenih.

Nova dinamika u EU

Suočena sa unutrašnjim krizama i dilemama u najvećim zemljama EU – Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Španiji – briselska administracija će u 2016. godini biti pod manjom demokratskom kontrolom, pa samim tim i manje transparentna i odgovorna nego u prethodnim godinama.

Tzv. “demokratski deficit” u institucijama EU će se povećavati, a vakuum stvoren odustajanjem od demokratskih procesa u kreiranju politike popuniće različiti centri vaninstitucionalne moći: multinacionalne kompanije, investicione banke, obaveštajne službe i agregati kondicionirane (medijske)  moći: vodeći štampani i elektronski mediji.

Matrica novog načina funkcionisanja institucija EU najbolje se pokazala za vreme pregovora o finansijskoj konsolidaciji sa Grčkom, jula 2015. godine. Sve demokratski izabrane institucije isključene su iz ovog procesa, i njihovo mesto zauzeli su razni neformalni sastanci, u različitim formatima, na kojima najčešće nisu vođeni ni zapisnici.

Slična matrica primenjena je i u tzv. Briselskim pregovorima između vlade Srbije i vlasti u Prištini, u kojima se lista tzv. “uslova” stalno menja, kvantitativno (dodavanjem novih uslova) i kvalitativno (novom interpretacijom postojećih uslova).

Sanitarni kordon prema Rusiji

U okviru NATO alijanse formirala se trajna podela u interesima i prioritetima: istočne članice vrše pritisak na agresivniju politiku prema Rusiji, dok su južne članice preokupirane nestabilnošću na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Ova podela će se produbiti u susret narednom samitu Alijanse u Varšavi, u julu ove godine.

Iako je Alijansa u celini superiorna u odnosu na Rusiju u pogledu ukupnih konvencionalnih snaga koje može da mobiliše, istočno krilo NATO-a je višestruko slabije u odnosu na snage kojima raspolaže Zapadna vojna oblast Ruske federacije. Taj debalans je naročito prisutan u oklopnim, artiljerijskim i vazduhoplovnim efektivima.

Najnovije izveštaji sa terena pokazuju da ruska vojska može na svoju zapadnu granicu rasporediti 60.000 vojnika u 72 časa, koristeći samo vazdušni transport, i da taj manevar centri elektronskog osmatranja i izviđanja NATO alijanse ne mogu uočiti na više od sat do dva uoči početka. Sa druge strane, Alijansa ima kapacitet da rasporedi jednu borbenu brigadu (5.000 vojnika) za šta bi joj bilo potrebno pet do sedam dana.

Ovo pitanje će ostati otvoreno sve do julskog samita NATO alijanse u Varšavi, kada će se ponovo odmeriti odnos snaga između SAD i Velike Britanije na jednoj, i kontinentalnih članica predvođenih Nemačkom na drugoj strani, oko dimenzije angažovanja Alijanse na istočnoj granici.

III

Jugoistočna Evropa: zemlje koje to zapravo nisu

BalkansJugoistočna Evropa – zemlje bivše Jugoslavije, Albanija, Bugarska i Rumunija – ušle su u period nestabilnosti još krajem 2014. godine i iz njega nisu izašle cele 2015. godine.

Ovaj trend će se u celini nastaviti i 2016. godine, i predstavljaće rezultantu, sa jedne strane, slabih ekonomskih rezultata i sporog privrednog rasta, a sa druge strane, intenzivirane borbe za prevlast između Rusije i Zapada u ovom regionu.

U jugoistočnoj Evropi su, u 2016. godini, zakazani redovni parlamentarni izbori u dve zemlje: 24. aprila, u Makedoniji, i u oktobru, u Crnoj Gori. Vanredni parlamentarni izbori mogući su, iako ne mnogo verovatni, i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Glavni procesi u jugoistočnoj Evropi odigravaće se, međutim, van birališta, kao kombinacija uticaja različitih stranih faktora i borbe za prevlast između domaćih elita.

Bosna i Hercegovina

U prvom kvartalu 2016. godine očekujemo dodatni pritisak u pravcu promena u Republici Srpskoj. Ovaj proces odvijaće se na više načina. Najpre, kroz kriminalizaciju predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika – više krivičnih istraga koje su trenutno u toku, i u kojima se on na jedan ili drugi način pominje, biće okončane i objavljene do proleća 2016. godine. Dalje, podsticanjem političkih konflikata i njihovom medijskom eksploatacijom. Konačno, političkom eksploatacijom socijalnog nezadovoljstva u Republici Srpskoj, gde će ključnu ulogu odigrati nekoliko lidera u sindikatima u javnom sektoru.

Eliminacija Milorada Dodika je tačka na kojoj su saglasni i anglo-američki i nemački interesi u regionu, i istovremeno tačka na kojoj se, relativno bezbedno, mogu odmeriti snage sa ruskim resursima. Imajući u vidu odnos snaga, dinamiku celog procesa, kao i činjenicu da će – po pitanju eliminacije Dodika – srpska politička elita biti podeljena, naša je procena da će u martu ili aprilu 2016. ova kriza doći u fazu kulminacije, koja će se poklopiti sa vanrednim izborima u Makedoniji.

Ukoliko Rusija ne uključi ovo pitanje u šire pregovore sa Zapadom, prilično je verovatno da će ishod krize biti nepovoljan po sadašnju vladajuću elitu u Republici Srpskoj i da će se okončati sudskim gonjenjem i hapšenjem Milorada Dodika na period od tri do šest meseci, u drugoj polovini 2016.

Hrvatska

Hrvatska ulazi u period izuzetno slabe i nestabilne vlade, kojoj će od samog početka nedostajati politički legitimitet za teške i nepopularne odluke sa kojima će biti suočena. Koalicija nacionalističke desnice i centara međunarodnog kapitala koja je trenutno u procesu formiranja hrvatske vlade, raspolagaće vrlo tankom većinom, sa dosta prostora za eksterne uticaje koji bi mogli da ugroze tu većinu.

Hrvatska se nalazi u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji, sa javnim dugom koji je dostigao 89.2% BDP u 2015. godini, i procenama da će se, u 2016. godini, povećati do nivoa od 91.7% a u 2017. godini i 92.9% BDP-a.

Projekcije rasta za Hrvatsku (1.4% u 2016. i 1.7% u 2017. godini) ne ukazuju na održive izvore finansiranja ovog duga.

Zbog toga ostavljamo relativno visok stepen mogućnosti da se, u toku 2016. godine, u Hrvatskoj raspišu vanredni izbori, imajući u vidu nespremnost glavnih političkih faktora da prihvate, iskreno i na duži vremenski period, mere štednje i reformi koje će predlagati međunarodne finansijske institucije.

Crna Gora

Pozivnica za prijem u NATO alijansu privremeno je konsolidovala vladajuću koaliciju u Crnoj Gori i sprečila dalje frakture unutar nje. Redovni izbori u Crnoj Gori trebalo bi da se održe u oktobru ove godine.

Odnos glavnih centara moći Zapada prema Milu Đukanoviću, kao personalizaciji režima u Crnoj Gori ulazi, međutim, u novu fazu, u kojoj će se ozbiljno procenjivati koristi i štete od njegovog daljeg angažovanja.

Minimalni cilj Zapada biće dalja penetracija stubova tzv. “tvrde moći” (policija, tajne službe i pravosuđe) kako bi se manevarski prostor Mila Đukanovića dalje sužavao i time uspostavio kondominijum između domaće i inostrane elite. Ovaj kondominijum funkcionisaće na tri paralelna nivoa:

  • Kao koaliciona vlada između vodeće DPS i političkih partija (SDP Ranka Krivokapića) direktnije vezanih za Zapad.
  • Kao instaliranje pro-zapadnih ljudi u okviru vladajuće DPS.
  • Kao instaliranje pro-zapadnih kadrova direktno u institucije tzv. “tvrde moći” kako bi se obezbedila njihova dvostruka lojalnost u kritičnim situacijama.

Maksimalni cilj Zapada biće zamena Mila Đukanovića nekim manje kontroverznim političarom čije će održavanje na vlasti zahtevati manje resursa i povlačiti manje – pre svega reputacionih – rizika.

Makedonija

 Izbori u Makedoniji održaće se 21. aprila ove godine, na osnovu sporazuma koji su, uz posredovanje EU, postigli lideri makedonske vlasti i opozicije, a pripremiće ih prelazna vlada koja bi trebalo da bude formirana u januaru.

Makedonija će – pored Srbije, Republike Srpske i Crne Gore – biti četvrta zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će se, u 2016. godini, odmeriti snage i sposobnosti ruskih i anglo-američkih resursa. Premijer Gruevski će uživati podršku Rusije, a opozicioni lider Zaev podršku SAD, Velike Britanije i – u manjoj meri – Evropske unije.

Imajući u vidu da je – eskalacijom rusko-turskog konflikta – za duže vreme onemogućena realizacija projekta gasovoda “Turski tok”, procenjujemo da će interes Zapada za Makedoniju srazmerno opasti, i da shodno tome u matricu destabilizacije vlasti u ovoj zemlji neće biti uključen i albanski faktor.

IV

Srbija: godina podele karata

Map_of_Serbia_in_1791_by_Reilly_005 (1)Međunarodni faktor

U 2016. će se nastaviti relativno opadanje nemačkog uticaja u Srbiji, koje će pratiti srazmerno jačanje anglo-američkog i ruskog uticaja.

Anglo-američki kompleks nastaviće aktivnost po istom obrascu po kojem je uticaj ostvarivao i u prethodnom periodu: instaliranjem lojalnih kadrova u direktne ili indirektne transmisije državne vlasti – različite vladine agencije, obaveštajno-bezbednosni aparat, pravosudne institucije, javne medijske servise i nezavisna regulatorna tela.

Ruski kompleks biće prevashodno usmeren na penetraciju političke strukture, delujući u pravcu razbijanja vladajuće SNS na “rusko” i “evropsko” krilo i pokušavajući da različite anti-evropske političke opcije okupi oko predsednika Republike, Tomislava Nikolića.

Ključne tačke na kojima su se oba kompleksa stranog uticaja nadmetala u Srbiji u 2015. godini zadržaće se i u ovoj: Kosovo, Republika Srpska i odnos prema Ruskoj Federaciji. Procenjujemo da će sadašnja vlada nastaviti u suštini sa istom politikom ekvidistance, uz povremene kompenzacije svakoj od dve strane, kada ista bude bila jako nezadovoljna, daljim koncesijama koje će ići na štetu suvereniteta i interesa Republike Srbije.

Kratkoročno, ta politika će verovatno uspeti – bar još neko vreme – da zadrži fikciju ekvidistance, ali po cenu daljeg urušavanja – i materijalnog i duhovnog – ukupnog suvereniteta zemlje. Pod pretpostavkom da ta politika opstane duže od 2017. godine ona će na kraju odnose između Srbije i stranih sila redukovati na odnose između (grupnih i pojedinačnih) interesa vladajuće elite i stranih sila.

Međutim, dugoročno gledano, strateško opredeljenje Srbije, bilo za tzv. evropske integracije (bez obzira šta taj pojam u budućnosti bude stvarno označavao) bilo za evroazijske integracije (kao eufemizam za rusku interesnu zonu) neće biti moguće sve dok političke i ekonomske elite u Srbiji prethodno ne odmere snage po ovom pitanju, na jedan ili drugi način. Dalje izbegavanje otvorenog razgovora o tom pitanju, i na osnovu toga i odgovarajuće političke odluke, samo će oslabiti položaj Srbije u odnosu na oba navedena centra moći u savremenom svetu.

Regionalna pitanja

U 2016. očekujemo intenziviranje političkih sukoba u Vojvodini, uoči pokrajinskih izbora u aprilu ove godine. Iako ti sukobi neće poprimiti karakter međunacionalnih sukoba oni ipak u sebi sadrže potencijal za ozbiljnu destabilizaciju, pre svega zbog produžene kampanje zastrašivanja političkih protivnika i kontinuiranog verbalnog – a, kao što smo videli u slučajevima brojnih lokalnih izbora, i fizičkog – nasilja.

Ukoliko opsesivna želja vladajuće stranke da preuzme vlast u Vojvodini inženjeringom pritiska pređe određene granice, procenjujemo da se ovo pitanje može internacionalizovati, što bi se, u perspektivi, koristilo kao novo polje pritiska na Srbiju nakon što proces faktičkog priznavanja Kosova bude okončan sredinom 2016. godine potpisivanjem međunarodno obavezujućeg sporazuma između dve strane.

***

Briselski pregovori između Vlade Srbije i vlasti u Prištini trebalo bi da se završe do sredine 2016. godine. Dinamiku ovih pregovora može da ugrozi politička nestabilnost na Kosovu koja će se u 2016. godini povećavati.

U ovom trenutku ključne tačke o kojima se pregovori vode već su ili formalno, ili neformalno, usaglašene (Zajednica srpskih opština, energetika, telekomunikacije).

Kooperativnost srpske strane u dosadašnjem toku pregovora shvaćena je kao znak slabosti i u 2016. godini očekujemo nove zahteve zapadnih posrednika, koji će se koncentrisati na prijem Kosova u članstvo UN.

Dileme vladajuće elite

Izborna skupština vladajuće Srpske napredne stranke, 13. februara  ove godine, neće rešiti nijednu od suštinskih dilema sa kojima će ova stranka ući u taj događaj. Sama skupština će biti iskorišćena za javnu demonstraciju jedinstva i podrške lideru, kao i za nekoliko manjih personalnih promena kozmetičke prirode.

Primarna, ideološka, podela u okviru SNS – na prorusku i proevropsku frakciju, zadržaće se i posle izborne skupštine i nastaviće da presudno utiče na šire političke procese u celoj 2016. godini.

Pošto lider SNS, Aleksandar Vučić, nije u stanju – ne može ili ne želi, svejedno – da donese stratešku odluku o spoljnopolitičkoj orijentaciji zemlje te dileme će se nužno reflektovati i na fizionomiju njegove stranke koja će u 2016. nastaviti sa svojom transformacijom u hibrid interesne organizacije i aparata za vršenje vlasti.

Pošto primarna, ideološka, podela u SNS neće biti razrešena, intenziviraće se i niz sekundarnih podela, interesnih i personalnih. Takvu sliku pojačavaće privremene i interesne koalicije različitih frakcija u SNS sa predstavnicima međunarodne zajednice, krupnog kapitala i delovima drugih političkih stranaka.

Taj proces će biti u celini praćen različitim bizarnim aferama koje će dobijati svoje različite medijske interpretacije i u velikoj meri uticati na destabilizaciju političkog života u zemlji.

U takvoj situaciji, ne očekujemo vanredne parlamentarne izbore u Srbiji u 2016. godini. Najraniji termin za njihovo održavanje predviđamo u maju 2017. godine, zajedno sa redovnim predsedničkim izborima.

Alternative: novi i stari lideri

Nekoliko ličnosti će u 2016. biti jače prisutno na političkoj sceni u Srbiji. Iako nijedna od njih već u ovoj godini neće imati kapacitet da se sama nametne kao alternativa sadašnjoj vlasti, njihov ugled i uticaj će stalno jačati, i time otvoriti različite mogućnosti međusobnih saveza u 2017. godini.

U Demokratskoj stranci očekujemo izbor novog predsednika, u periodu od dva meseca posle pokrajinskih izbora u aprilu. Iako je izvesno da će DS na ovim izborima proći bolje nego što se najavljuje u medijima i različitim istraživanjima javnog mnenja, članstvo ove stranke tražiće promenu koja bi omogućila dinamičniji pristup i samim tim garantovala bolji rezultat u ključnim izborima 2017/2018. godine. Kao moguće kandidate za novog predsednika DS prognoziramo bivšeg ministra odbrane, Dragana Šutanovca, koji u vrhu te stranke ima svakako najbolje međunarodne veze, ali isto tako i bivšeg gradonačelnika Beograda i kratkotrajnog predsednika te stranke, Dragana Đilasa, koji je uspeo da se odbrani od najtežih napada režimskih medija.

***

Bivši potpredsednik DS, sada lider Levice Srbije (u osnivanju), Borko Stefanović, završiće u prva tri meseca 2016. formiranje svoje političke organizacije i u nekim gradovima – uključujući tu i Vojvodinu – postići bolje rezultate nego što se očekuje. Borko Stefanović će u 2016. ostati miljenik medija i postati jedna od zanimljivih alternativa o kojima će se razmišljati, i u zemlji i u inostranstvu.

***

Posle odbijanja Vlade Srbije da istakne kandidaturu Vuka Jeremića za generalnog sekretara UN, više izvora je najavilo mogućnost njegovog aktivnog uključivanja u politički život u Srbiji. Ako bi se ostvarila, ova opcija bi umerenoj desnici obezbedila lidera međunarodnog formata, koji bi imao jaku rusku podršku i istovremeno dobra uporišta na Zapadu.

***

U Socijalističkoj partiji Srbije očekujemo ozbiljne turbulencije, koje će biti izazvane većim brojem činilaca koji će istovremeno delovati. Prvo, pojačanim pritiskom frakcija u SNS i njihovih medijskih ispostava. Drugo, nezadovoljstvom članstva i stranačke infrastrukture zbog produženog ponižavajućeg položaja SPS u vladajućoj koaliciji. Treće, sve težim socijalnim posledicama koje će neoliberalne mere Vlade proizvoditi. Očekujemo da se ovi trendovi nastave i u 2016. godini.

U slučaju da se SPS većinski opredeli da izađe iz sadašnje koalicije sa SNS moraće da promeni i svog lidera, ne samo zbog očiglednog zamora materijala i nedostatka kredibiliteta kod postojećeg predsednika Ivice Dačića, već i da bi se ta promena političkog kursa u javnosti shvatila kao dovoljno ozbiljna. U toj situaciji najozbiljniji kandidat za novog predsednika SPS biće sadašnji potpredsednik ove stranke, Branko Ružić.

Makrokonomska situacija i privredni ambijent

Analiziraćemo četiri ključne determinante makroekonomskog okvira u 2016. godini, i to:

  • (1) dinamiku privrednog rasta;
  • (2) kretanje stope nezaposlenosti;
  • (3) kretanje javnog duga;
  • (4) institucionalne kapacitete i politički okvir

***

Procene privrednog rasta u 2016. godini kreću se u zoni od 1% do 3.6% i to:

  • 1% (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije)
  • 1.2% (Evropska komisija)
  • 1.5% (analitičko odeljenje nemačkog osiguranja Allianz, Minhen)
  • 1.5% (istraživačko odeljenje Erste banke, Beč)
  • 1.7% (međunarodna agencija za kreditni rejting Fitch)
  • 1.75% (Međunarodni monetarni fond, III revizija Stand-by aranžmana)
  • 1.8% (Narodna banka Srbije)
  • 1.8% (EBRD)
  • 2.5% (Rajfajzen banka, Beč)
  • 3.6% (Economist Intelligence Unit, London, prosek za 2016-2020)

Dinamika rasta u 2016. godini zavisiće po našoj proceni prevashodno od faktora na koje će Vlada Srbije moći ograničeno, ili nimalo, da utiče, i to posebno od:

  • Eksterne tražnje u Evrozoni i zoni CEFTA-e
  • Političke stabilnosti u regionu, posebno u sklopu evro-ruskih odnosa
  • Konačne odluke italijanskog FIAT-a o sudbini fabrike u Kragujevcu
  • Cena sirovina na međunarodnim berzama – posebno bakra i čelika
  • Investicione tražnje u području istočne i jugoistočne Evrope

Pod pretpostavkom da će ukupan BDP u 2015. godini biti na nivou 33,2 milijarde evra – praktično na nivou 2014. godine – naša prognoza je da će se u 2016. godini ukupan nivo BDP-a zaustaviti na 34,9 milijarde evra, čime će tek dostići ili blago prestići nivo iz 2013. godine (34,3 mlrd evra). To drugim rečima znači da će cela druga polovina 2014, 2015. i 2016. godina biti potrebne samo za neutralisanje recesionog efekta poplava iz maja 2014. godine.

Međutim, sve navedene procene polaze od pretpostavki da će dva velika privredna kompleksa – Železara Smederevo i RTB Bor – nastaviti da posluju u toku cele 2016. godine bar na nivou prethodnih godina. Prema podacima za 2014. godinu, Železara Smederevo učestvuje u BDP Srbije sa 0.75% a RTB Bor sa 0.68%.

Imajući u vidu ozbiljne finansijske probleme sa kojima se – kako zbog niskih cena sirovina na svetskim berzama, tako i zbog višegodišnjeg nesposobnog menadžmenta – oba ova privredna društva suočavaju, očigledno da je jedino održivo rešenje u njihovoj privatizaciji. Ukoliko ovi planovi vlade ne uspeju (a sa Železarom Smederevo je jedan takav pokušaj već propao, u februaru 2015. godine), postoji realna mogućnost da obe kompanije prestanu sa radom sredinom 2016. godine. Takav razvoj događaja sam po sebi bi imao recesioni efekat od oko 0.70-0.75% što bi poništilo verovatno polovinu privrednog rasta očekivanog u ovoj godini i  značilo još jednu godinu sa rastom ispod 1%.

Kada se radi o perspektivama za srednjoročni privredni rast (period od narednih pet godina), međunarodna agencija za kreditni rejting Fitch iz Londona prognozira ih u svom saopštenju od 18. decembra 2015. na 3% godišnje uz upozorenje da je to ispod standarda od 4.6% koji se očekuje od zemalja sa kreditnim rejtingom B+ koji je Fitch dodelio Srbiji.

***

Druga bitna determinanta koja će uticati na ekonomske tokove u Srbiji u 2016. godini jeste drastičan porast nezaposlenosti, izazvan kako otpuštanjem dogovorenim sa MMF-om tako i stečajem najvećeg broja preduzeća koja su bila u portfoliju Agencije za privatizaciju. U odsustvu ozbiljnih investicija koje bi formirale dodatnu tražnju za radnom snagom, stopa nezaposlenosti od 16.7% (3Q2015) mogla bi da se poveća za najmanje 30% pa do 50%. Institucije, inače tradicionalno prijateljski raspoložene prema sadašnjoj srpskoj vladi, to i predviđaju u svojim procenama: Evropska komisija za 2016. prognozira povećanje stope nezaposlenosti na 20.3%, a Rajfajzen banka na 22%.

Da bismo ove procente učinili razumljivijim, treba naglasiti da je svako povećanje stope od 1% ekvivalent novih 25.000 nezaposlenih ljudi – dakle, povećanje sa 16.7% na – na primer – 21% značilo bi novih 120.000 nezaposlenih.

Dakle, smatramo da su izjave o smanjenju nezaposlenosti u zonu od oko 10% na nivou obične političke propagande i da ne zaslužuju ozbiljan komentar.

***

Treća determinanta je dinamika kretanja javnog duga – kako njegovog ukupnog iznosa, tako i procenta javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, i unutrašnje strukture (odnosa spoljne i unutrašnje komponente) javnog duga.

Ukupan javni dug Republike Srbije (novembar 2015. godine) iznosio je 24.7 milijardi evra (bez nekih 423 miliona evra negarantovanog duga lokalnih samouprava), od čega je oko 9.4 milijardi evra unutrašnji, a 15.3 milijardi evra spoljni dug. Ovakva struktura javnog duga (60% je spoljni dug, u različitim deviznim znacima) je izrazito nepovoljna jer povećava rizike od eksternih šokova usled neočekivanih promena u deviznim kursevima.

Pored toga, sve četiri emisije evroobveznica Republike Srbije iz 2012. i 2013. godine emitovane su u dolarskom znaku (ukupno oko 5 milijardi dolara) čime je Srbija kao emitent izgubila dodatnih 1.4 milijarde evra samo po osnovu kursnih razlika između dolara i evra u periodu 2012/13 – 2016.

Istovremeno, u novembru 2015. godine javni dug RS je dostigao nivo od 75.5% bruto društvenog proizvoda i u 2016. godini će preći kritičnu granicu od 80% koja označava limit za dalja zaduživanja na međunarodnim tržištima kapitala. Tako npr. samo Rajfajzen banka predviđa nivo javnog duga od 78.6% BDP-a na kraju 2016. godine; Evropska komisija daje prognozu da će on “preći 80%”; Bečki institut za međunarodne ekonomske studije 85%.

Očigledno, u kreiranju budžeta za 2016. godinu Ministarstvo finansija je indirektno priznalo ovu činjenicu, jer nije predvidelo nikakva sredstva za finansiranje javnih radova i investicionih projekata o kojima su političari govorili u toku cele prošle godine: autoput Niš-Priština, nastavak radova na obilaznici oko Beograda, pruga Beograd-Budimpešta, tzv. “moravski koridor” (autoput Preljina-Pojate), aerodrom u Lađevcima, itd.

Odustajanjem od koncepta razvojnog budžeta Vlada Srbije je – indirektno ali jasno – priznala da nije u stanju da obezbedi sredstva za finansiranje ovih projekata, što je bilo sasvim jasno već u novembru kada je objavljeno odustajanje od planirane prodaje Telekoma Srbija.

Dakle, sve uštede o kojima se govori u 2016. biće namenjene samo vraćanju spoljnog duga a ne privrednom razvoju zemlje, i to je istovremeno ključni razlog za podršku koju međunarodni finansijski i politički krugovi daju sadašnjoj vladi Srbije.

Ove procene se dodatno pogoršavaju ako u analizu uključimo i naredne dve godine – 2017. i 2018. Naime, 21. novembra 2017. godine na naplatu dospeva cela glavnica emisije evroobveznica iz novembra 2012. godine u iznosu od 750 miliona američkih dolara, a 3. decembra 2018. godine emisija evroobveznica iz novembra 2013. godine u iznosu od jedne milijarde američkih dolara.

To znači da će budžeti Republike, za ove dve godine, morati da predvide dodatna sredstva u iznosu od 1.75 milijardi američkih dolara, najverovatnije novim zaduživanjem na međunarodnim tržištima kapitala, u uslovima u kojima je američki dolar skoro 40% jači nego u vreme (2012. i 2013) kada su navedene evroobveznice emitovane.

***

Institucionalni kapacitet i politički okvir višestruko su nepovoljni za postizanje proklamovanih ciljeva ekonomskih reformi. Ovu činjenicu je u sve tri dosadašnje revizije Stend baj aranžmana konstatovao i MMF, pre svega u pogledu stalnog, i neopravdanog, kašnjenja srpske strane u restruktuiranju javnih preduzeća.

Kao zanimljivu ilustraciju ove ocene citiraćemo dokument Svetske banke, poslat Bordu ove institucije, 11. decembra 2015. godine, u kojem se daje završna i celovita ocena projekta regionalnog razvoja Bora (koji je Svetska banka finansirala sa 43 miliona američkih dolara). U dokumentu koji je potpisala šef tima SB za ovaj projekat, Paula Kabaljero, između ostalog se kaže:

“Rani zastoji u efikasnosti zatrovali su Projekat kroz celu implementaciju, gde su neophodni pravni koraci bili konzistentno iza dinamike Projekta, pa nisu mogli da se izvrše obaveze u odnosu na glavnu imovinu RTB Bor. U izvesnoj meri, zastoji su bili prouzrokovani stalnim promenama u Vladi za vreme raznih izbora i nedostajućim kapacitetom koji je iz toga usledio. Performanse Vlade Republike Srbije (Predsednik Vlade, nadležni ministri, lokalna samouprava) su procenjene kao nezadovoljavajuće, imajući u vidu potpun nedostatak rezultata postignutih kako po originalnom tako i po restruktuiranom projektu.”

Projekat je na kraju okončan jednostranom odlukom kreditora, Svetske banke, 18. maja 2015. godine nakon što su ukupne performanse i rejting Zajmoprimca ocenjene kao “visoko nezadovoljavajući”, a od odobrenih 43 miliona američkih dolara povučeno je samo 9.71 milion. U okviru te sume, od 1.000 planiranih mikrokredita za mala i srednja preduzeća odobreno je samo 74.

Zaključak

Umesto zaključka čitavog odeljka o Srbiji citiraćemo delove tri dokumenta, dva iz sredine 2015. godine i jednog sa samog kraja godine.

***

Prvi dokument – “Okvir za partnerstvo sa Srbijom 2016-2020” – su 22. maja 2015. godine zajednički usvojili Međunarodna banka za obnovu i razvoj (inače poverilac Republike Srbije po 21 kreditu u ukupnom iznosu od 1.8 milijardi dolara), Međunarodna finansijska korporacija i Multilateralna agencija za garantovanje investicija u Vašingtonu.

Ovaj interni dokument, koji ima “ograničenu distribuciju i može biti upotrebljavan od strane korisnika samo u vršenju njihovih službenih dužnosti”, pojavio se međutim, pod neobjašnjenim okolnostima, na internet strani Privredne komore Srbije pa ćemo biti slobodni da citiramo tačku 10:

“Inicijalni proces privatizacije i transformacija vlasništva stvorili su zarobljenu ekonomiju u kojoj su stečeni interesi blokirali ili usporili reforme u cilju zadržavanja kontrole nad privredom. Nedostatak odlučne političke akcije da se razmontira uticaj specijalnih interesa dalje produžava bolnu ekonomsku tranziciju Srbije.” (podvukao ZČ)

***

Drugi dokument koji ćemo citirati je izveštaj Manfreda Štarnera, glavnog analitičara nemačke osiguravajuće grupacije Allianz, o Republici Srbiji, pripremljen za bord ove kompanije (datiran 16. juna 2015. godine). U njemu se sumiraju svi rizici ulaganja u Srbiju i u tom sklopu se navode i sledeće ocene:

  • Zemlja visokih sistemskih političkih rizika: nestabilnosti vlada, slabih politika i nerešenog statusa Kosova.
  • Slaba istorija rezultata ekonomske politike.
  • Valutni rizik (nepredvidivost deviznog kursa predstavlja rizik refinansiranja za srpske kompanije i podiže rizik blokada u plaćanju za sve izvoznike iz Srbije)
  • Kontinuirani veliki deficit platnog bilansa.
  • Visok teret spoljnog duga, javnog i privatnog.

***

Konačno, zanimljivu prognozu daje i treći dokument, redovna procena istraživačkog odeljenja austrijske Erste Banke za Srbiju, završena 15. decembra 2015. godine, u kojoj se između ostalog kaže i sledeće:

“SNS i njen koalicioni partner još imaju stabilnu većinu u parlamentu i premijer Vučić ima formalno jaku javnu podršku za potrebne reforme. Međutim, mi već možemo da vidimo napore Vlade da oslabi program konsolidacije kojeg je podržao MMF, zbog boljeg od očekivanog izvršenja budžeta (uglavnom kao rezultat jednokratnih prihoda iz prvog kvartala 2015. godine) i slabe društveno-ekonomske situacije. Rizici za program su čak viši, jer se lokalni izbori 2016. približavaju i mi još ne vidimo veći napredak na restruktuiranju preduzeća u državnoj svojini i na frontu privatizacije.” (podvukao ZČ)

V

Zaključak

old clockOčekujemo da 2016. godina, u celini, ne bude bitno teža i dramatičnija od prethodne.

Veće promene ključnih ličnosti na međunarodnoj sceni, od kojih će se neke dogoditi u toku ove, a neke u toku naredne godine, dovešće do ozbiljnih promena u politikama koje se vode tek u toku naredne, 2017. godine.

Međunarodni terorizam, migrantska kriza, unutrašnji lomovi u Evropskoj uniji i intenzivnije rusko prisustvo u Evropi – u uslovima ograničenog privrednog rasta -dovešće do traumatičnog rešavanja različitih konfliktnih situacija. Evropski rizici biće pojačani tzv. “demokratskim deficitom” evropskih institucija uz relativno slab kvalitet nacionalnih lidera.

Jugoistočna Evropa biće područje simultanih odmeravanja snaga dve velike sile, sa potencijalom da dalje uspori privredni razvoj ovog područja, ali bez potencijala da izazove ozbiljnije sukobe. Istovremeno, to odmeravanje snaga samo će još jednom potvrditi već raširenu percepciju svih zemalja ovog područja kao tzv. “poludržava”, bitno ograničenog suvereniteta, i time dodatno odložiti modernizacijski proces u svakoj od njih.

U Srbiji će se nastaviti svi ključni procesi iz prethodne, 2015. godine, sa pojavom novih igrača i delimičnim preformatiranjem političke, bezbednosne i ekonomske scene, kao podelom karata pred ključne promene koje očekujemo sredinom 2017. godine.

Advertisements