XpyktkqTURBXy83Y2U3NDU3YzU5YzA4MjljOTExNGFhNmYzYTJiOWI2My5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

“Čovek je gospodar neizgovorene reči, a rob one koju je izgovorio.”

(Stara arapska poslovica, u XX veku pripisana Vinstonu Čerčilu)

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je za CNN da vlada na čijem je čelu nije ni proamerička ni proruska već prosrpska:

http://rs.n1info.com/a284928/Vesti/Vesti/Intervju-Ane-Brnabic-za-CNN.html

Izgleda da predsednica vlade nema mnogo sreće sa novinarima: podsetimo se, jedna od njenih prvih izjava, ona za Blumberg o izboru između EU i Rusije, dovela je do afere “stenogram”.

Međutim, ni ovaj intervju za CNN nije nešto čime bi mogla da se pohvali. Hajde da analiziramo šta je sve predsednica rekla.

Počećemo od formulacije da “vlada na čijem je čelu nije ni proamerička ni proruska već prosrpska”.

Latinska reč “pro”, u doslovnom prevodu, znači “za”. Kao prefiks, koristi se da označi pozitivan odnos prema onome ispred čega u reči stoji. Prema engleskom rečniku Merijem Vebster (Ana Brnabić je za CNN govorila na engleskom) “pro-“ znači “u korist” (nekog predloga, ideje, itd).

Značenje izraza “proruska” ili “proamerička” vlada je jasno: bila bi to autentično srpska vlada, ali opredeljena za Rusiju ili SAD, kao projektovane, željene partnere Srbije.

Ali, šta Ani znači konstatacija da je srpska vlada “prosrpska”? Da je opredeljena za Srbiju? Ona bi to trebalo da bude, već samom činjenicom da je srpska. Da je malo više za Srbiju nego za Rusiju ili SAD? Da li se za bilo koju srpsku vladu interesi sopstvene države i bilo koje strane države uopšte mogu posmatrati u istoj ravni?

Jezički, Ana je upotrebila oksimoron: suverena srpska vlada nikako ne može biti “prosrpska” (samo neka okupaciona vlada bi mogla da ima, na primer, više razumevanja za Srbiju nego neka druga okupaciona vlada).

Logički, konstrukcija da je srpska vlada “prosrpska” je besmislica: ona bi značila da je to vlada opredeljena da joj željeni partner ne budu ni Rusija ni SAD, nego baš Srbija. Dakle, vlada koja je birana u Parlamentu jedne zemlje, i koja je odgovorna (u krajnjoj instanci) građanima (biračima) te zemlje, smatra svoju sopstvenu zemlju partnerom, istim kao što bi bile, recimo, Rusija ili SAD?

Ana, dakle, ima ozbiljan problem, i on može da bude različit. Najpre, može da bude onaj semantički problem, sa shvatanjem značenja reči (rekao bih, ponekad, više kada ih koristi na srpskom nego na engleskom). Dalje, to može da bude i pravnički problem, sa razumevanjem pojma “suverenitet” (zato možda nije loše da pročita Žana Bodena, “Šest knjiga o Republici”). Konačno, može da bude i etički, sa razumevanjem pojma “lojalnost”.

I u narednoj Aninoj rečenici vidi se velika konfuzija u glavi, a logičke i etičke nevolje predsednice se nadalje uvećavaju geometrijskom progresijom:

“Ovo je prosrpska vlada, duboko posvećena unapređivanju života Srba.”

Najpre, vlada Republike Srbije bi morala da bude posvećena unapređivanju života svih građana Republike Srbije, a ne samo Srba. Isto tako, kako Ana misli da njena vlada “unapređuje život” Srba u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Beču, Čikagu ili onih u Australiji? Ti Srbi su građani drugih zemalja, u njima plaćaju porez i glasaju, i unapređivanjem njihovih života se bave neke druge vlade, a ne Anina.

Zašto Ana nije upotrebila engleski izraz “all Serbian citizens”, na primer, i time otklonila ovu primedbu? Da li je moguće da ne shvata ovu distinkciju? Da li je moguće da je baš toliko nevična javnoj komunikaciji?

Međutim, ova rečenica za nju nosi i neke još ozbiljnije probleme. Vlada je, po Ani, “prosrpska” jer je “posvećena unapređivanju života” (koga god). I ovo je logička besmislica: svaka vlada je posvećena unapređivanju života svojih građana. Pa ipak, nikada Medvedev ne bi rekao da je njegova vlada “proruska”, ni Merkelova da je “pronemačka” ni Tereza Mej da je “probritanska”.

Nekako, mogu da shvatim da bi Peten rekao da je njegova administracija “profrancuska” ili Kvisling da je “pronorveška”. I Nedić bi, da je živ, sa puno razumevanja shvatio Aninu poruku da je njena vlada “prosrpska”. I on je to isto verovatno sam mislio, dok skokom kroz prozor nije izbegao da se na suđenju suoči sa rezultatom te svoje iluzije.

Zašto je Ana Brnabić, sama, sopstvenu vladu degradirala sa “srpske” u “prosrpsku”, u neki hibrid “polu-vlade”?

Da li je preterano reći da korišćenje izraza “prosrpska” (vlada) od strane njene predsednice ukazuje na, makar i podsvesne, kvislinške obrasce razmišljanja kod Ane Brnabić?

Možda. Ali isto tako, možda ona naprosto nema dovoljno temeljno srednjoškolsko obrazovanje da bi potpuno razumela sva značenja upotrebljenih reči i njihove posledice. Nije to retka pojava, iako bi državnici trebalo da je izbegavaju, ako ikako mogu.

Hajde da vidimo da li nam sama Ana u nastavku intervjua daje odgovor na to pitanje:

“Zato kažem da je moja vlada … nastavak prethodne vlade i prethodnog premijera Aleksandra Vučića”

Dakle, vlada je “nastavak … prethodnog premijera Aleksandra Vučića”. Za reč “nastavak”, mogla je da upotrebi i sinonime: na primer “ekstenziju” (iz latinskog) ili, mnogo jasniju srpsku reč, “prirepak”.

Razumeo bih da je Ana rekla da je njena vlada srpska, ali provučićevska: lider SNS ima kontrolni paket poslanika u Narodnoj skupštini, od kojih zavisi sudbina njene vlade, još uvek, i ta konstrukcija (iako etički sporna) bar bi imala nekog logičkog smisla.

Međutim, ona je rekla nešto upravo suprotno: njena vlada je Vučićeva (ekstenzija), a eto, slučajno je i “prosrpska”. Ovo prvo je suština, drugo je forma.

I ovde, bojim se, nema mnogo prostora za tumačenja koja bi išla Ani u prilog. Sasvim je jasno da ona za nosioca suvereniteta ne smatra narod (građane), nego Aleksandra Vučića.

Zato, vrhunac koji od Ane možemo da očekujemo jeste upravo ta tvrdnja: da je njena vlada “prosrpska”. Taj izraz je nevešto okačen smokvin list koji bi trebalo da prikrije činjenicu da Ana Brnabić, suštinski, svoju poziciju shvata kao namesničku, ili oktroisanu, kao nešto što sa narodom (građanima, biračima) nema nikakve veze.

I to će trajati sve dok se Vučić ne bude konačno opredelio da li su finansijski, bezbednosni, i drugi strateški interesi njega lično i najbližih saučesnika u njegovoj diktaturi (a ne Srbije), bolje zaštićeni u Rusiji ili u SAD. Danas, ni on sam to još uvek ne zna.

Tada će konačno i taj smokvin list da otpadne, i Anina vlada će prestati da bude “prosrpska” i postaće ono što budu zahtevali interesi onoga koga ona smatra nosiocem suvereniteta: proruska ili proamerička.

Advertisements