Indiana Gov. Mike Pence Holds Press Conference“Prihvati tvoju marginalizaciju. To je tvoja zaštita, stvar koja će ti omogućiti da se pojaviš kao lider koji nije beznadežno ukaljan pričom o svom dolasku. Radi na toj marginalizaciji. Moli se za nju.”

 

Pomislili ste da su ovo rečenice iz pisma koje je neki duhoviti novinar poslao Ani Brnabić?

Hajde, priznajte da ste to pomislili. Suviše ozbiljno za Dražu Petrovića, malo suviše slobodno za Dušana Mašića, liči malo na Slobu Georgieva, ali niste sigurni baš?

Ali nije niko od njih trojice pošiljalac ove poruke. Nije ni Ana Brnabić njen primalac. Četiri rečenice kojima smo počeli ovaj tekst su (u našem prevodu na srpski) preuzete iz pisma koji su prekjuče, 2. avgusta 2017. godine, Bendžamin Vits i Suzan Henesi poslali američkom potpredsedniku Majku Pensu, preko stranica američkog magazina Foreign Policy:

Memo to Pence: Prepare to Be Gerald Ford

Pre nego što se osvrnemo na ovo zanimljivo pismo (biće tu još rečenica koje će zbuniti čitaoca, i jedan mali misaoni eksperiment na samom kraju ovog komentara) da vidimo kratko ko su njegovi pisci. Bendžamin Vits (@benjaminwitts) je glavni urednik američkog portala Lawfare, Suzan Henesi (@Susan_Hennessey) je izvršni urednik ovog portala i njegov glavni pravni savetnik. Sam portal Lawfare osnovan je 2010. godine sa pomalo enigmatski definisanom sopstvenom misijom:

“Mislimo da posvetimo ovaj blog nebuloznoj zoni u kojoj se akcije preduzete da zaštite državu sukobljavaju sa njenim zakonima i legalnim institucijama”.

Preko šest godina Lawfare se bavio pitanjima kao što su sajber-bezbednost, Gvantanamo, biološka bezbednost, državne tajne, itd. U 2017. godini, portal je dobio drugi prioritet: Donalda Trampa. Većinu informacija o raznim, manje ili više, nezakonitim radnjama predsednika SAD i njegovih saradnika, vodeći američki mediji dobijali su od, ili barem preko, Lawfare portala.

Imajući u vidu profesionalnu karijeru autora ovog teksta, to i nije čudno. Bendžamin Vit predsedava Radnom grupom za nacionalnu bezbednost, tehnologiju i pravo na Huverovom institutu Stenford Univerziteta u Kaliforniji; Suzan Henesi, pravnica sa Harvarda, radila je u kabinetu glavnog pravnog savetnika američke Agencije za nacionalnu bezbednost.

Njih dvoje, dakle, znaju vrlo dobro tajne zanata. Znaju kom izvoru mogu da veruju više, kom manje, a kom ne uopšte. Znaju kako se informacija prepravi, ili podeli u više delova, kako bi se zaštitio njen izvor. Znaju kako se informacija plasira, tako da se u javnosti zavara njen trag, a posebno namera u kojoj se ona objavljuje. Zato i nije čudno da je američka “duboka država” izabrala baš Bendžamina i Suzanu da preko njih, da tako kažemo, komunicira sa javnošću

***

Ta komunikacija je prekjuče po prvi put uključila i samog potpredsednika SAD, Majka Pensa, kojem je poslat “Memorandum” (izraz izabran da lepše zvuči, ali videćete i sami uostalom, da se radi o jednom pismu) sa savetima šta treba da uradi kako bi se blagovremeno pripremio da nasledi svog sadašnjeg šefa, Donalda Trampa, “onda kada za to dođe vreme”:

“Sadašnja situacija u Beloj kući je neodrživa. Došlo je vreme za Vas da razmotrite mogućnost da se ona neće održati i da ćete Vi, kao posledicu, imati sastanak sa istorijom u nekom trenutku u Vašem kalendaru.”

Autori teksta prilično brutalno podsećaju Majka Pensa na ono što i on sam zna:

“Vaš šef je potpuno van kontrole. Vi ovo znate verovatno bolje nego mi. Vi znate da je on nesposoban da kontroliše svoje ponašanje i da u svakom trenutku može da eksplodira na način koji će biti rušilački. Vi znate da je to tačno čak i da nema ničega u svim ovim optužbama oko Rusije. I vi znate da su se sva njegova poricanja – uključujući i ona Vama u lice – pokazala lažnim. Vi znate, drugim rečima, da se to može dogoditi. I ako se to desi, Vi ćete se suočiti sa monumentalnim zadatkom da vodite slomljenu zemlju izvan katastrofe. Vreme da počnete da se pripremate za taj zadatak je sada.”

***

Potom, autori daju potpredsedniku Pensu četiri praktična saveta.

Prvi je da što pre uspostavi “značajnu distancu” između Donalda Trampa i sebe:

“Vi ne morate da javno osudite njegovo šokantno ponašanje – iako bi bilo lepo ako biste to učinili. Ali dosta sa neiskrenim laskanjem i nategnutim naporima da ostanete u dobrim odnosima. … Neko u ovoj administraciji treba da deluje sa odlučnošću, integritetom i dignitetom predsednika. Što više vremena provedete sa Trampom, bićete manje ubedljivi u njegovoj ulozi.”

Drugi je da sačuva “bar neki kredibilitet”:

“Vaša povezanost sa Trampom Vas je već lišila većeg dela Vašeg kredibiliteta kod mnogo Amerikanaca. … Tako da, molimo Vas, budete pažljivi da nikada ne dozvolite administraciji koja je bez premca u laganju, da još jednom od Vas napravi lažova. Jednostavno odbijte da date bilo koju činjeničnu izjavu američkom narodu koju niste nezavisno verifikovali i iza koje niste spremni da lično stanete. Tvrdnje da je Vas lagala Bela kuća jednostavno neće moći da prođu.”

Treći je da “reafirmiše, kad god je to moguće, posvećenost i veru u sve tri grane vlasti“:

“Videli smo predsednika Trampa kako napada integritet i nezavisnost drugih grana vlasti, pa čak i svoje sopstvene. Setite se da on truje i bunar iz kojeg ćete Vi, takođe, piti. Želite li da postanete predsednik koji nikada nije stao iz ljudi i žena iz Ministarstva pravde? Želite li da se Vaša administracija sudi na sudovima o čijem integritetu niste smeli da kažete ni reč. Setite se da ljudi, čije maltretiranje vi tolerišete danas, mogu da rade za Vas sutra. Kako Vi želite da Vas ti ljudi vide?”

Četvrti je da “čuva svoju čast i integritet” i “ima kredibilne svedoke o tome”. Na ovom mestu, autori podsećaju Majka Pensa na ponašanje njegovog prethodnika, Džeralda Forda, u kritičnim danima koji su prethodili ostavci Ričarda Niksona kojom je završena afera “Votergejt”, ranih avgustovskih dana 1974. godine:

“Ukratko, deo Fordovih velikih zasluga narodu nije bilo samo njegova nevesela spremnost da preuzme dužnost, nego i njegova sposobnost da to učini pod uslovima u kojima su ljudi sa obe strane mogli da govore o njegovoj časti i integritetu. To su uslovi koje Vi treba da kultivišete.”

Konačno, autori podsećaju Majka Pensa na rečenicu Džeralda Forda na dan preuzimanja dužnosti od Niksona, 9. avgusta 1974. godine, i savetuju ga da je pribeleži na nekom zgodnom mestu, jer će mu uskoro biti potrebna:

“Moji sunarodnici Amerikanci, naša duga nacionalna noćna mora je završena. Naš Ustav radi; naša velika republika je vlada zakona, a ne ljudi.”

***

Sada, kada smo zajedno prošli kroz četiri ključna pasusa ovog Memoranduma, možete da napravite onaj misaoni eksperiment s početka ovog teksta. Zamenite Donalda Trampa sa Aleksandrom Vučićem; zamenite Majka Pensa sa Anom Brnabić; zamenite dvoje autora ovog pisma sa … recimo nekim preko koga bi srpska “duboka država” slala svoje poruke; zamenite Foks sa Pinkom; zamenite Džareda Kušnera sa Andrejom Vučićem; zamenite sve one Pribuse, Skaramučije, Kelije … sa Jokićima, Kojićima i Gašićima; zamenite Stiva Benjona sa Vojislavom Šešeljem; botovi mogu da ostanu isti, oni su ionako ne-ličnosti i tamo i ovde.

I onda, kada sve to zamenite, pročitajte ponovo ona četiri saveta; radi jednostavnosti, skratili smo ih u četiri polurečenice:

  1. Uspostavi značajnu distancu od njega.
  2. Sačuvaj svoj kredibilitet i ne laži.
  3. Čuvaj institucije svoje države.
  4. Imaj uvek svedoka kad pričaš sa njim.

Pa nakon toga, protumačite ponovo četiri rečenice kojima smo počeli ovaj komentar:

“Prihvati tvoju marginalizaciju. To je tvoja zaštita, stvar koja će ti omogućiti da se pojaviš kao lider koji nije beznadežno ukaljan pričom o dolasku. Radi na toj marginalizaciji. Moli se za nju.”

I na kraju onu kojom su Bendžamin i Suzana završili svoje savete Majku Pensu:

“Naša duga nacionalna noćna mora je završena. Naš Ustav funkcioniše; naša velika Republika je vlada zakona a ne ljudi.”

 

Advertisements