Een man zittend aan een schrijftafel
“Administracija trpi sramnu kampanju dezinformacija, usmerenu da najpre podrije, potom delegitimizuje i na kraju ukloni Predsednika.”

Ova rečenica vam deluje kao isečak iz neke obaveštajne analize? Napisao ju je narodni poslanik Đukanović u Aferi ili Bata Gašić u Bezbednosno-informativnoj agenciji?

Prva pretpostavka je tačna. Obe opcije u drugoj pretpostavci su pogrešne.

Rečenicom koju smo citirali zapravo počinje tajni memorandum “Predsednik SAD i politički rat”, koji je krajem maja ove godine pripremila grupa ekstremnih desničara oko Donalda Trampa, okupljenih u Savetu za nacionalnu bezbednost.

Pošto se Zemlja zaklela Raju, da se sve tajne doznaju, tako je i “tajnost” ovog dokumenta potrajala svega četrdesetak dana. Zato smo odlučili da sedam strana ovog teksta ekskluzivno podelimo sa svima vama, malo pre nego što o tome počnu da pišu svi svetski mediji…

***

Pre nego što uđemo u analizu sadržaja ovog dokumenta od otprilike tri i po hiljade reči, ukratko ćemo razmotriti dosad dostupne činjenice o okolnostima pod kojima je on nastao, njegovim autorima i posledicama koje je dosad proizveo u unutrašnjim krugovima Trampove administracije.

Iako je sam dokument nepotpisan, ideje koje sadrži su u suštinskom smislu rezultat kolektivnog rada nekoliko autora: za sve njih veruje se da su blisko povezani sa bivšim Savetnikom za nacionalnu bezbednost Predsednika SAD, Majklom Flinom, koji se trenutno nalazi pod istragom FBI zbog sumnje na nedozvoljene veze sa Rusijom. U tehničkom smislu, autor dokumenta je Rič Higins, bivši funkcioner Pentagona, koji je u Savetu za nacionalnu bezbednost vodio sektor za strateško planiranje.

Mada u dokumentu nije pomenut po imenu, upućeni izvori veruju da se iza “onih snaga u administraciji koji rade protiv predsednika Trampa” krije Flinov naslednik na mestu Savetnika za nacionalnu bezbednost, general MekMaster.

Priča o čudnom putu koji je sam dokument imao u okviru Bele kuće po mnogo čemu podseća na latinoameričku seriju, i ima slične tragikomične elemente: sin koji pokušava da se dokaže pred ocem; general koji se oseća izolovanim u misiji da pronađe krticu; opskurni desničarski bloger, sa dubokim grlom u bezbednosnom aparatu; i predsednik, čiji je najpoverljiviji čovek brbljiva TV zvezda.

Kontroverze oko Memoranduma počinju već u junu lovom na službenike za koje se verovalo da su dostavljali insajderske informacije desničarskom blogeru Majku Cernoviću, koji je imao više uvida u događaje unutar Saveta za nacionalnu bezbednost nego što bi to bilo dozvoljeno pravilima rada ove institucije. U poslednjih nekoliko meseci, Cernović je na svom blogu vodio otvorenu kampanju protiv generala MekMastera, novog šefa ove institucije.

U julu, memorandum je pronađen na Higinsovoj elektronskoj pošti u toku nečega što su neki izvori Saveta za nacionalnu bezbednost opisali kao “rutinsku kontrolu komunikacija zaposlenih”. Neki drugi izvori su, međutim, akciju opisali kao “makartijevsku čistku zaposlenih osumnjičenih za komunikaciju sa Cernovićem”.

Higins je, izgleda, konačan tekst Memoranduma do tada bio podelio nekolicini svojih istomišljenika (pretpostavlja se onima koji su i učestvovali u njegovoj izradi), od kojih su neki bili zaposleni u Beloj kući.

Nakon što je dokument pronađen, MekMasterov zamenik Riki Vadel je jednostavno pozvao Higinsa i saopštio mu da može da podnese ostavku ili da bude otpušten. U ovom drugom slučaju rizikovao bi da njegove bezbednosne saglasnosti budu povučene. Kao razuman čovek, Higins je izabrao prvu opciju i bio ispraćen iz prostorija Saveta za nacionalnu bezbednost od strane naoružanog obezbeđenja: nije mu bilo dozvoljeno da se vrati u svoju kancelariju. Tek kasnije je od svojih istomišljenika koji su tamo ostali saznao da je razlog njegove prinudne ostavke bio Memorandum.

Posle Higinsovog odlaska, 21. jula, MekMaster je krenuo da počisti kuću – oslobodi se svih službenika koji su bili povezani sa Memorandumom, i lojalni njegovom prethodniku, Majklu Flinu. Čistka je zahvatila i neke koji su samo bili zapaženi kako sa autorom suviše dugo raspravljaju pitanja spoljne politike… Među otpuštenima bili su Ezra Koen-Vatnik, ključni obaveštajac Saveta, i Derek Harvi, koji je rukovodio portfoliom Saveta za Bliski istok.

U međuvremenu, Memorandum je našao svoj put kroz Trampovu Belu kuću i, na tom putu, došao je i do Predsednikovog sina, Donalda Trampa juniora. Tramp mlađi je u to vreme bio pod pritiskom medija zbog onog sumnjivog sastanka sa ruskom pravnicom i dokument je dao svom ocu, kako bi se pohvalio da je ipak učinio nešto korisno, i ovaj je eksplodirao u jednom od svojih uobičajenih ispada.

Komedija grešaka se nastavila i Tramp tek početkom avgusta saznaje od svog bliskog prijatelja, Šona Henitija, urednika Foks Njuza, da je autor dokumenta otpušten. Prirodno, bio je ljut, i to iz dva razloga: najpre, njemu se Memorandum svideo; drugo, tačno je pretpostavio da je samo pitanje vremena kada će dokument procureti u javnost i početi da mu pravi ogromnu političku štetu.

To vreme je, kao što vidimo, isteklo za samo sedam dana. I dok su službenici Bele kuće, do početka ove nedelje, tvrdili kako su “ovlaš pogledali stranicu ili dve dokumenta”, u četvrtak 10. avgusta dokument je izašao izvan kontrole američkih službi. Narednih dana, njime će se baviti ceo svet, na ovaj ili na onaj način.

Za sada, rezultat afere je sve širi jaz između Donalda Trampa i njegovog Savetnika za nacionalnu bezbednost, proces koji može da vodi u početak kraja generalovog mandata, ili u početak kraja Trampovog predsedništva, ili u oboje.

***

Prema autorima Memoranduma, Donald Tramp i “nova Amerika” imaju sedam smrtnih neprijatelja, koji deluju zajedno na njegovom rušenju. To su:

1. Glavni mediji
2. “Akademija” (intelektualci)
3. Duboka država
4. Globalne korporacije i banke
5. Establišment Demokrata
6. Establišment Republikanaca
7. Islamisti

Ako mislite da se “teorija zavere” završava sa ovim banalnim spiskom, prevarili ste se – kad dođete do kraja Memoranduma, svaka naredna naslovna strana Informera izgledaće vam kao dečja slikovnica…

“Politički rat” protiv Trampa vodi se, kažu autori, “maoističkim metodima”, kao “sinhronizacija nasilnih i nenasilnih akcija koje vode mobilizaciji pojedinaca i grupa”. U toj strategiji, formiranje “kontra-države” je centralno za preuzimanje državne vlasti.

Autori su imali i ozbiljne teorijske ambicije: koreni rušenja Donalda Trampa mogu se naći još u dvadesetom veku – Gramšijevom marksizmu, fabijanskom socijalizmu i među teoretičarima Frankfurtske škole na čelu sa Herbertom Markuzeom.

Na borbi protiv rasizma i ksenofobije, autori pronalaze i tačku preklapanja marksizma sa ekstremnim islamizmom. U tom diskursu, organizacije kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija, OEBS, na jednoj, i Organizacija islamske konferencije i Muslimansko bratstvo, na drugoj strani, samo su različiti instrumenti za ostvarivanje istog globalnog cilja.

Takozvani “meta narativ” je zajednički za svih sedam Trampovih protivnika, i svodi se na tri ključne teze:

1. Predsednik Tramp je nelegitiman
2. Predsednik Tramp je korumpiran
3. Predsednik Tramp je nečastan.

Kombinacijom ovih teza moguće je formirati različite pojedinačne narative u koje se onda ubacuju konkretni navodi kojima se oni operacionalizuju, među kojima su tvrdnje da je “Rusija hakovala izbore”, ili da je odgovoran za “ometanje pravde”, ili da je “Putinova marioneta”.

Konačno, cilj napada na predsednika Trampa, prema autorima Memoranduma, nije samo uništenje njega lično, nego i “uništenje vizije Amerike koja je dovela do njegovog izbora”.

Drugim rečima, cilj je “kraj države” – formiranje “demoralisanog pokreta, dovoljno velikog da izabere predsednika koji će naknadno postati svestan svog sopstvenog razvlašćivanja”.

***

Memorandum napravljen u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD – iako nikada nije postao zvaničan – predstavlja vrlo važan istorijski dokument, jer nam ostavlja svedočenje o načinu razmišljanja, prioritetima i intelektualnim dometima američke ekstremne desnice u trenutku kada su njeni ideolozi smatrali da se nalaze na vrhuncu svoje moći i kada su konačno mogli da pišu ono što zaista misle.

Na tri bitne tačke, ovaj Memorandum jeste savremena verzija Hitlerovog Majn Kampfa.

Prvo, u ovom narativu je “Islam” zamenio “Judaizam” iz Hitlerovog narativa. U različitim istorijskim kontekstima, i jedan i drugi imaju istu ulogu: da homogenizuju pauperizovanu srednju klasu protiv spoljnog neprijatelja i klasne ratove skrenu na put verskih ratova.

Drugo, u ovom narativu su “multinacionalne kompanije i banke” zamenile “britansku plutokratiju i masoneriju”, tu omiljenu Hitlerovu poštapalicu.

Treće, floskula o “Dubokoj državi” je zapravo smokvin list kojim se prikriva mržnja prema bilo kakvoj državi, zakonima, institucijama i procedurama, kojima bi bila ograničena i kontrolisana “politička volja” i mesijanska uloga novog firera. Trampova ekstremna desnica prezire te kategorije na isti način na koji je Hitler prezirao institucije Vajmarske republike. U korenu tog prezira je u oba slučaja isti duboki osećaj niže vrednosti, proistekao iz svesti o sopstvenoj inferiornosti.

Sjedinjene Američke Države su ozbiljna i stabilna država, koja raspolaže dovoljnim mehanizmima da ispravi i one greške koje njeni birači ponekad naprave.

Već sama činjenica da je ovaj Memorandum uspeo da dođe u ruke onih kojima nije bio namenjen, i da će se njim uskoro baviti veći deo sveta, potvrđuje ovu pretpostavku. Zato su šanse da SAD ponove sudbinu Vajmarske Nemačke vrlo male.

***

Za javnost u Srbiji je, međutim, od izuzetnog značaja da se upozna sa ovim Memorandumom, jer postoje četiri bitne tačke na kojima se rezon Trampovih desničara poklapa sa rezonom Vučićeve populističke desnice.

To je, najpre, antagonizam prema slobodnim medijima, zatim neprihvatanje podele vlasti – tekovine evropskih buržoaskih revolucija – potom prezir prema intelektualcima i, konačno, postmoderna opsesija sinkretičkim ideologijama, u kojima vlast više nije sredstvo za ostvarenje bilo kakvih ciljeva, nego je sama sebi cilj.

Izučavajući događaje leta 2017. godine u Americi, taktike, tehnike i metode borbe protiv američke diktature, mi predviđamo buduće događaje u Srbiji i obučavamo se u taktikama, tehnikama i metodama borbe protiv srpske diktature. Na isti način na koji je borbeno iskustvo u Španskom građanskom ratu 1936-1939 prekalilo jugoslovenske antifašiste za epopeju 1941-1945.

Odnos većine i manjine, u tom kontekstu, uvek je relativan. U jesen ove godine obeležićemo dva velika istorijska jubileja: pet stotina godina Luterove reformacije 1517. i sto godina Boljševičke revolucije u Rusiji, 1917.

U oba ova događaja, promene koje su potresle svet i promenile ga iz korena nije izborila ćutljiva i poslušna većina, nego odlučna, borbena i dobro organizovana manjina. Tako se, još od ranog hrišćanstva uostalom, pisala istorija.

***

U međuvremenu, dok čekamo rasplet u Americi, i dok čekamo da se steknu objektivni i subjektivni uslovi kod nas, možete opet da letnje nedelje prekratite malim, ali zabavnim, misaonim eksperimentom.

Zamislite, dakle sličan Memorandum u Srbiji, koji privatno piše grupa pro-ruskih desničara u BIA. Oni smatraju da je “unutrašnji dijalog” o Kosovu izdaja nacionalnih interesa, ali u stvari ruše Batu Gašića za račun njegovog prethodnika. Možete i da zamislite onih “sedam smrtnih neprijatelja” iz Memoranduma, prenesenih u srpske prilike – mada, o njima ionako već svakodnevno piše Informer, pa bi taj deo eksperimenta bio pomalo dosadan…

Onda zamislite Batu Gašića kako otpušta autora, i Andreja Vučića kako dokument dostavlja svom bratu. I zamislite kako baš od Milomira Marića Aleksandar Vučić saznaje da je autor dokumenta otpušten, a da se zapravo i ne zna koliko kopija istog postoji… I na kraju zamislite dan u kojem dokument dolazi do Jugoslava Ćosića na N1.

E, sve se to desilo nesrećnom Donaldu Trampu za samo četrdeset dana…

***

Objavljeno na sajtu mojizbor.info 11.08.2017.

 

Political-Warfare (1)-page-001Political-Warfare (1)-page-002Political-Warfare (1)-page-003Political-Warfare (1)-page-005Political-Warfare (1)-page-006Political-Warfare (1)-page-007

Advertisements