pg-20-john-scarlett-1-getty

“Opasno je dozvoliti publici da dođe iza scene. Ona lako izgubi iluzije i onda je ljuta na vas, jer ono što je volela bila je iluzija.”

(Somerset Mom)

 

U subotu popodne među bolje obaveštenim pripadnicima tzv. “obaveštajne zajednice”  u više zemalja počeo je da kruži intervju koji je Ser Džon Skarlet, bivši direktor MI-6, dao za britanski list Gardijan.  U ovom intervjuu on je novinaru Krisu Ejmsu pričao o planovima za fragmentaciju Rusije iz vremena dok je bio na čelu britanske spoljne obaveštajne službe (2004-2009). Pominjao je i svoje kontakte sa američkom CIA-om, Saudijskom Arabijom i Turskom, sa ciljem da se ekstremni islamisti infiltriraju u konfliktne zone na Kavkazu i odatle otvore rat sa Rusijom na tzv. južnom frontu.

U tekstu se govori i o tzv. “revoluciji ruža” u Gruziji 2004. godine kada je na vlast došao prozapadni predsednik Mihail Sakašvili, o planovima za odsecanje Rusije od pristupa Crnom moru, za provociranje oružanih sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i za uspostavljanje američkih obaveštajnih instalacija u Južnoj Osetiji, konfliktnom području na Kavkazu.

Ništa od svega toga, kao što znamo, nije ostvareno, Ukrajina i Gruzija nisu primljene u NATO, rusko prisustvo na Kavkazu je očuvano, Krim je sada deo Rusije. Zato je i naslov tog teksta u Gardijanu sasvim odgovarajući i glasi:

“Bivši šef MI-6 priznao poraz od Putina u strateškom planu za fragmentaciju Rusije”.

Pomislićete: kako je bilo moguće da čovek koji se bavio tako ozbiljnim poslovima sada o njima govori za novine, otkriva osetljive detalje i još priznaje svoj poraz? Jednostavno: ovaj razgovor se nikada nije ni dogodio. O njemu je sam Ser Džon Skarlet saznao baš kao i svi drugi koji smo imali prilike da ga pročitamo – sa Interneta. O čemu se zapravo radilo?

***

Novinar Kris Ejms zaista postoji, fotografija Džona Skarleta bila je autentična, čak su i neki upotrebljeni izrazi, i rečenične konstrukcije, savršeno odgovarali načinu na koji on inače govori, i u medijima i van njih. I svi linkovi na toj internet stranici su savršeno funkcionisali – vodili su na odgovarajuće druge stranice na internet prezentaciji Gardijana.

Sve je bilo gotovo savršeno, osim jedne stvari – na pravom sajtu Gardijana tog intervjua nikada nije bilo. Radilo se, dakle, o gotovo savršenom falsifikatu.

Juče popodne ovaj tekst je – po pritužbi Gardijana koji se pozivao na kršenje prava intelektualne svojine (zloupotrebu svog imena, logoa i zaštićenih znakova) i uz diskretnu podršku britanske obaveštajne zajednice – ekspresno uklonjen, i ta internet stranica više ne funkcioniše. O sadržini Skarletovog “intervjua” sad možete da se informišete sa četiri printskrina koje smo napravili dok je još radila i koje se nalaze na kraju ovog komentara.

Odavde, priča dobija detektivske obrise i grana se u dva pravca kojima ćemo se sada pozabaviti.

***

Prvi pravac je sam internet domen, registrovan istog dana kada je priča na njemu i objavljena: u subotu, 12. avgusta. Domen je registrovan u Montrealu, u Kanadi, kod provajdera Cloudflare, Inc. na ime izvesnog Džona Edvarda Tejlora, koji je kao svoju adresu stanovanja naveo, hm, londonsku metro stanicu Chancery Lane Station, blizu Holborna. Ne sumnjamo da bi gospodin Tejlor bio počastvovan kada bi mogao da sazna da je ponosni vlasnik jednog internet domena, mada bismo prvo morali da mu objasnimo šta reč internet uopšte znači. Jer, Džon Edvard Tejlor se, već dosta dugo, nalazi na jednoj drugoj londonskoj adresi – Kensal Green – na tom groblju je, naime, sahranjen još 1905. godine. Dok je živeo bavio se, uglavnom, izdavanjem novina, a u istoriju je upisan baš kao osnivač lista Gardijan

Džon Edvard Tejlor, dakle, nije mogao da poseduje ni mobilni telefon, a broj +44 745 3268587 pod kojim je registrovan kao vlasnik lažnog Gardijanovog sajta je pripejd broj operatera Three UK.

Domen je zakupljen na standardnih godinu dana, iako su kupci svakako znali da se stranica sa lažnim Gardijanom na njemu neće zadržati duže od 24 časa. Kao “kontakt osoba” u ime vlasnika naveden je izvesni Luk Metkalf, vlasnik kompanije Rapid Intelligence iz Sidneja, u Australiji. On, kako smo saznali u međuvremenu, tvrdi da njegovo preduzeće pomaže klijentima iz celog sveta da registruju internet domene – uglavnom telefonom i nema vremena da proverava njihove lične podatke…

***

Drugi pravac ove male detektivske priče je sam Ser Džon Skarlet (1948), inače prilično kontroverzna ličnost. 1968. godine je učestvovao u demonstracijama protiv rata u Vijetnamu, ispred američke ambasade na Grovenor skveru u Londonu, zajedno sa Bilom Klintonom i Vanesom Redgrejv. Demonstracije su se završile intervencijom londonske policije na konjima, uz poprilično prolivene krvi na obe strane.

Vrlo brzo nakon tog događaja on biva angažovan od strane britanske obaveštajne službe, zapošljava se tamo 1971. i narednih petnaestak godina provodi na službi u Moskvi, Najrobiju i Parizu. Zatim se ponovo vraća u Moskvu, 1991. godine, na položaj šefa stanice MI-6, gde će ga jedna početnička greška dovesti do proterivanja iz Rusije, 1994. godine. Vraćen je u London gde se bavi istočnom Evropom i Bliskim istokom.

2001. godine Ser Džon Skarlet napušta MI-6 i provodi naredne tri godine u kabinetu Tonija Blera, gde vodi tzv. Zajednički obaveštajni komitet. Može se reći da je u Blerovom establišmentu, tih godina, imao ulogu koju je pokojni Miki Rakić imao kod Borisa Tadića. Daje ključan doprinos konstrukcijama koje su Blerovoj vladi pomogle da opravda agresiju na Irak, 2003. godine, uključujući tu i zataškavanje nikad do kraja razjašnjenog samoubistva naučnika Dejvida Kelija, te godine.

2004. godine Ser Džon Skarlet se vraća u MI-6, ovog puta kao direktor te agencije i na tom mestu ostaje pun mandat – pet godina. Krajem 2007. godine kraljica Elizabeta II ga je proizvela u red Viteza Svetog Mihajla i Svetog Đorđa, što je najviše odlikovanje predviđeno za pripadnike britanske obaveštajne zajednice.

Penzionisan je 1. januara 2010. godine i otpočeo privatni biznis – prilično sličan onom koji je radio celog života. Od 2011. je član upravnog odbora kompanije koja izdaje londonski “Tajms” i predsednik upravnog odbora Blečli Park Fondacije, nevladine organizacije koja danas upravlja muzejom, u zgradi u kojoj su svojevremeno Čerčilovi kriptografi razbili sve Hitlerove ratne šifre…

Ser Džon Skarlet se ponekad pojavljuje u novinama, ponekad govori na predavanjima, ali – sasvim razumljivo za posao kojim se bavi(o) – nikada nije rekao ni reč o svojim neuspesima.

***

Zašto je baš on izabran za metu ovog savršenog falsifikata? Zašto je svoj fiktivni intervju “dao” baš Gardijanu? Ima li i neke istine u onome što je “rekao”? Koliko su Britanci i Amerikanci, početkom 2000-tih zaista sarađivali sa Turskom i Saudijskom Arabijom na infiltraciji islamista na Kavkaz. Otkad se rusko-ukrajinski konflikt zaista planira? Ko stoji iza ovog lažnog intervjua i kome (sve) on ide u prilog?

To su sve pitanja kojima će se, narednih meseci, baviti više obaveštajnih službi, kako onih pomenutih u “intervjuu” tako i onih drugih. Svaka od njih će, preko svojih spin-doktora u medijima, optužiti onu drugu stranu, kao što je već red. Potpuna istina verovatno nikada neće biti otkrivena jer će i ovu priču, brzo, zameniti neka druga, slična, koja će privući tabloidnu pažnju…

Lažne vesti – čuvene “fake news” – postale su deo vremena u kojem živimo. Dosad su plasirane preko medija koji zaista postoje, koristeći tehnike obmane, ucene ili korupcije novinara i urednika. Od ovog vikenda, “fake news” su dobile novu dimenziju: postale su “fake newspapers”.

Ser Džona Skarleta upoznao sam 2013. godine kada je jedan ugledan srpski biznismen bio u zatvoru i nameravao da angažuje londonske advokate za pravne savetnike. Oni su se opet obratili nama sa molbom za tzv. “prethodnu procenu situacije”. Sećam se da je od jedne prilično jednostavne “situacije” Džon majstorski uspeo da napravi vrlo komplikovanu, unoseći više scenarija nego što ih je zaista bilo.

“Zašto to radimo?” sećam se da sam ga pitao.

“Zato što tako naš posao ispada značajniji u očima laika koji ga ne znaju. Činjenice su činjenice, ali je najvažniji utisak.”

Ironija sudbine je da se ta Džonova opaska prethodnog vikenda pokazala tačnom i u njegovom sopstvenom slučaju. Činjenica je da je intervju za Gardijan falsifikat. Utisak je da je bivši šef MI-6 priznao kako je Putin pobedio…

***

Objavljeno na sajtu http://www.mojizbor.info 14.08.2017.

http://mojizbor.info/2017/08/lazni-intervju-bivseg-sefa-mi6-na-falsifikovanoj-internet-strani-gardijana/

 

Scarlett fake1Scarlett fake2Scarlett fake3Scarlett fake4