преузимање (53)

“Izvori Bakingemske palate potvrdili su da je Kraljica izjavila u svom užem krugu da će, ako i dalje bude na tronu u 95. godini, tražiti da se donesu izmene Zakona o regentstvu.”

(Dejli Meil, 13. avgust 2017)

 

Elizabeta Druga, milošću Božjom kraljica Velike Britanije, Irske i britanskih prekomorskih domiona, Branilac vere – kako glasi zvanična titula Elizabete Aleksandre Marije Vindzor – rođena je u 2.40 ujutro, 21. aprila 1926. godine. Porođaj je obavljen carskim rezom, u kući njenog dede po majci, Kloda Bouz-Lajona, erla od Stratmora, u broju 17 u ulici Bruton, u londonskom kvartu Mejfer.

Ovog aprila Elizabeta Druga je napunila 91 godinu i – posebno nakon prilično nezgodne prehlade prošle zime – počela je da razmišlja o tome kako da na najbolji način okonča vršenje svojih redovnih dužnosti. Verovatno su joj, posle toliko godina, već postale prilično dosadne.

U monarhijama, baš kao i u crkvama, podrazumeva se da je mandat njihovih poglavara određen isključivo Božjom voljom. Smrt je jedini, pristojan i zakoniti a istovremeno i konačan i nužan, način za prestanak funkcije.

Izuzeci od tog pravila postoje, ali uvek izazivaju neku vrstu nelagode, kao da se radi o nekakvom izazivanju Proviđenja. Niko, doduše, ne razmišlja da Bog, zauzet svojim brojnim poslovima, ponekad propusti da pogleda svoje arhive, pa se tako desi da neki njegov sluga na Zemlji ostane i duže nego što je, hm, uobičajeno.

I onda te sluge, kad im sve dozlogrdi, odluče da podnesu ostavku, odnosno, kako se to učtivije kaže, abdiciraju.

Vreme masovnih medija u kojem živimo učinilo je i abdikacije nekako bližim konzumentima tih medija nego što je to bio slučaj u prethodnim vekovima. Papa Benedikt XVI (1927) je tako svoju ostavku 2013. godine saopštio preko press službe vatikana. Španski kralj Huan Karlos (1938) je 2014. godine potpisao zakonski akt u Kortesu pred TV kamerama. Holandska kraljica Beatrisa, njegova vršnjakinja, je 2013. izjavu kojom je abdicirala snimila na video, koji je postavila na YouTube.

***

Svi oni su bili mlađi od junakinje naše današnje priče. Ali, u Britaniji je, inače, sam izraz “abdikacija” poprimio pomalo sraman prizvuk, još otkad je Elizabetin stric, kralj Edvard VIII, 1936. izabrao taj čin, da bi mogao da se oženi sa američkom raspuštenicom Volis Simpson.

Zato ni Elizabeta, baš, ne bi abdicirala. Ali ne bi dalje ni radila. I da ne bi ni brzala, rešila je da pruži još jednu šansu Bogu da pogleda svoje zaturene arhive i donese odluku umesto nje.

U tekstu Dejli Meila koji vam danas predlažemo za čitanje, navode se neke tehnike do kojih je – prema izvorima ovog lista – Elizabeta Druga došla, sa idejom da se ova protivrečnost razreši.

Najpre, sasvim je jasno da – za razliku od svog španskog kolege i holandske koleginice – Elizabeta Druga nikada neće formalno abdicirati. Kako ponekad komentarišu oni koji je poznaju, ta odluka nije samo posledica negativnog stava koji britanska javnost ima prema abdikaciji kao takvoj, nego i njeno tumačenje sopstvene reči koju je dala na dan svog 21. rođendana, aprila 1947. godine, obraćajući se javnosti preko radija iz Kejptauna gde se tada zatekla:

“Dok cela Imperija sluša, mogu da učinim moj svečani akt posvećenosti.” – rekla je – “Htela bih da učinim sada. Izjavljujem pred svima vama da će ceo moj život, bio on dug ili kratak, biti posvećen službi vama i službi našoj velikoj imperijalnoj porodici kojoj svi pripadamo.”

U suštini, istu izjavu je ponovila i u zakletvi prilikom krunisanja, 2. juna 1953. godine.

Za sedam decenija koliko je prošlo, od Imperije više nije ostalo gotovo ništa, osim male stene kod Gibraltara i desetak udaljenih, slabo nastanjenih ostrva. Reč je, međutim, ipak ostala i Elizabeta je ne smatra manje svečanom nego što ju je smatrala onog dana kada ju je i dala. U odsustvu abdikacije, koje su joj druge mogućnosti na raspolaganju?

U dvorskim krugovima se o ovome već priča sasvim otvoreno, i neko je, negde, procenio da sa delićima te priče treba izaći u javnost, kako bi se ona blagovremeno pripremila. Izabran je baš Dejli Meil – neka vrsta britanskog Blica – kako bi cela priča zadržala baš ono na čemu Britanci insistiraju u osetljivim situacijama: dovoljnu dozu porecivosti.

Ako je verovati izvorima Dejli Meila, Elizabeta Druga planira da – ako ostane na tronu u trenutku kad navrši 95 godina života, a to će biti u aprilu 2021. godine – prenese vršenje kraljevskih ovlašćenja na sina Čarlsa koji će ih obavljati u svojstvu regenta.

***

Poslednji put, Velika Britanija je imala regenta 1811. godine, kada je tadašnji kralj Džordž III počeo sve češće da doživljava napade mentalne bolesti (savremenici su verovali da se zapravo radi o porfiriji, genetički uslovljenoj bolesti) pa je devet godina, do njegove smrti, dužnost regenta vršio njegov najstariji sin, kasniji kralj Džordž IV.

U Velikoj Britaniji je još uvek na snazi Zakon o regentstvu iz 1937. godine, kojim se bliže uređuju uslovi i načini da neka druga ličnost iz kraljevske porodice vrši dužnosti suverena u slučaju da je nosilac te funkcije maloletan, ili je iz zdravstvenih razloga nesposoban da je obavlja. Posle osamdeset godina, ovaj zakon zahteva određene promene, i to je upravo ono što je Elizabeta počela da radi početkom ovog leta, negde posle zvanične proslave njenog 91. rođendana u junu.

U ovom trenutku, predviđaju se tri bitne promene tog zakona.

Prvo, Zakon o regentstvu bi, po Elizabetinoj ideji, trebalo promeniti tako da, pored dva slučaja koje sada predviđa – maloletstva i bolesti (fizičke ili psihičke) suverena – predvidi i treći slučaj, slučaj u kojem se ona sama već nalazi i u kojem će se, sva je prilika, još više nalaziti u 2021. godini: toliko odmakle godine u kojima, uprkos potpunom fizičkom i psihičkom zdravlju, više nije racionalno obavljati kraljevske dužnosti.

Drugo, pošto postojeći zakon predviđa samo slučajeve u kojima Suveren nije u stanju ne samo da vrši kraljevske dužnosti, nego ni da se stara sam o sebi (u prvom zato što je maloletan, u drugom zato što mu to zdravstveno stanje ne dozvoljava), sa uspostavljanjem institucije regentstva Suveren se automatski stavlja i pod starateljstvo: ili do navršene osamnaeste godine života, ili do ozdravljenja. Promene koje Elizabeta planira su i ovde jasne: ona bi kraljevske dužnosti prenela na svog sina, ali ne bi baš htela da bude stavljena pod starateljstvo, sa svim posledicama koje to sa sobom nosi.

Za njenog čukun-čukun-čukundedu, Džordža III, poslednjeg britanskog monarha za čijeg je života imenovan regent, istoričari pišu da je poslednje dve godine života proveo zaključan u jednoj sobi, a ponekad i vezan za krevet, kako bi se izbeglo da se sam povredi: tada već više ništa nije video. Elizabeta je zdravija nego većina ljudi koji imaju polovinu njenih godina, dnevno popije četiri čaše različitog alkoholnog pića, a na svojim posedima sama i dalje vozi terensko vozilo. Starateljstvo joj, dakle, nije potrebno.

Treće, kao mehanizam zaštite od mogućeg državnog udara, važeće britanske procedure predviđaju da se, za imenovanje regenta, ispuni i jedan poseban uslov: saglasnost najmanje trojice od pet sledećih ljudi: bračnog druga Suverena (u ovom slučaju princa Filipa, vojvode od Edinburga), ministra finansija, Dejvida Lidingtona, spikera Donjeg doma Parlamenta, Džona Berkova, Lorda vrhovnog sudije, Jana Berneta, i njegovog zamenika, predsednika građanskog odeljenja Apelacionog suda, Terensa Etertona.

I ovde predložene izmene zakona polaze od pretpostavke da će Elizabeta Druga biti pri čistoj svesti i zdravoj pameti u aprilu 2021. godine, i da će odluku o prenošenju ovlašćenja i imenovanju regenta biti u stanju da donese sama.  U tom smislu, i potpisi trojice od ove petorice ljudi ne bi bili potrebni.

***

Početkom avgusta, ova saga je odnela i svoju prvu političku žrtvu: Ser Kristofer Gejdt (1961), privatni sekretar Kraljice Elizabete u poslednjih deset godina, podneo je ostavku. Gospodin Gejdt, obaveštajac visokog ranga, inače je bivši britanski diplomata u Sarajevu, sredinom devedesetih, i nadasve zanimljiva ličnost iz raznih događaja u ratovima za jugoslovensko nasleđe (1991-1999) ali o tome više reči nekom drugom prilikom.

On očigledno nije bio oduševljen idejom da vodi proces za koji je pretpostavljao da će dovesti do sukoba dva klana u Bakingemskoj palati: onog bližeg princu Čarlsu i onog drugog koji je svoje šanse video u njegovom sinu i Elizabetinom unuku, Vilijamu. U septembru bi njegov posao trebalo da preuzme Edvard Jang (1967), bivši bankar, politički savetnik i direktor pojedinih medijskih kuća.

Zajedno sa Gejdtom, visoke funkcije u Bakingemskoj palati je u toku avgusta ove godine napustilo još nekoliko njegovih saradnika, a nove ostavke očekuju se na jesen.

***

Elizabeta Druga, poslednji živi svedok najvećeg dela dvadesetog veka, u ovom trenutku je drugi najstariji šef države na svetu (posle predsednika Zimbabvea, Roberta Mugabea, koji je od nje stariji tačno dve godine i dva meseca) i monarh sa najdužom vladavinom u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva.

Zato je sasvim prirodna njena želja da, blagovremeno i organizovano, sama predvidi sve procedure i detalje za sopstveni odlazak, i promenu na čelu Britanije učini traumatičnom što je manje moguće. Isto tako – bar mi tako kažu neki njeni sunarodnici – verovatno nije slučajna ni činjenica da je o svojim planovima javnost – za sada, samo preko tabloida – obavestila baš ovog avgusta. Naime, poslednjeg dana ovog meseca navršiće se tačno dvadeset godina otkad je njena prva snaja, ledi Dajana, izgubila život u automobilskoj nesreći u pariskom tunelu Alma, pod dosad nerazjašnjenim okolnostima.

Avgust 1997. godine bio je traumatični dan za britansku monarhiju. Avgust 2017. bi trebalo da bude anestezija, uoči sledećeg traumatičnog dana, koji je neminovan iako se ne zna kada će tačno osvanuti. Ima li u Elizabetinom izboru tajminga za objavljivanje ove svoje odluke i podsvesnog osećanja krivice za događaj od pre dve decenije? Ili je, na svoj način, poslala poruku Bogu da pogleda svoje zaturene arhive i ipak poštedi Krunu imenovanja regenta, pre aprila 2021. godine? Pretpostavljajući da Bog, možda, stigne da pročita i Dejli Meil

***

Objavljeno 26. avgusta 2017. na portalu http://www.mojizbor.info

http://mojizbor.info/2017/08/charles-the-prince-regent-amid-major-palace-shake-up-is-the-queen-preparing-to-abdicate-and-make-charles-the-king-in-all-but-name/