Сродна сликаDragi moj Horacije,

Biće uskoro pune četiri godine otkad sam ti poslao prethodno pismo. Vidim, od tada su ga čitali i Kurta i Murta, pa čak si i ti ponešto shvatio. To je, za početak, sasvim dobro.

Ipak, da se ne lažemo: da nije za ove četiri godine bilo režima, baš tako smrdljivog, groznog i grotesknog kakav je bio, i ti bi odavno bio samo ružna uspomena. Ovako, i dalje imaš neke šanse – čak mnogo bolje nego što si ih svojim radom zaslužio.

Moje drugo pismo znači da si upravo ušao u završnu fazu. Sa ove raskrsnice možeš da kreneš jednim od tri pravca. Ili ćeš se, uz pomoć stranaca, nagoditi sa režimom i postati politički leš; ili ćeš pasti kao žrtva svoje borbe i postati fizički leš; ili ćeš dobiti ovu borbu.

Prvi put je najbezbedniji: kao i mnogo drugih pre tebe, ideale ćeš zameniti za tanjir tople čorbe. Drugi je najslavniji: kao i mnogo drugih pre tebe, bićeš mučenik i heroj, po tebi će dobijati imena škole, ulice i fabrike. Treći je najteži: kao malo drugih pre tebe, doći ćeš u situaciju da nešto konkretno uradiš, po prvi put u svom životu.

Ako odabereš prvi put ja od toga mogu imati neke vajdice, ali biće mi, iskreno, vrlo žao svog vremena koje sam na tebe protraćio. Ako odabereš drugi, biću na tebe neizmerno ponosan, položiću neki cvet na tvoj grob, ali to neće značiti da je moje vreme bilo manje protraćeno. Hajde, onda, da budemo racionalni i vidimo kako da na ovoj raskrsnici ne zalutaš – ti treba da kreneš trećim putem.

Danas ću ti zato dati dvanaest praktičnih saveta. Ako ih budeš pažljivo čitao oni će ti poslužiti umesto saobraćajnih znakova na raskrsnici; ako ih ne budeš pažljivo čitao, zalutaćeš i krenuti prvim ili drugim putem.

***

Prvo: sada moraš da suziš liniju fronta. Znam, svaka razmažena budala danas ponešto neće, i tebi je potreban glas svake budale. Ali, za razliku od budala koje ne znaju šta hoće i sebi mogu da dozvole luksuz da stalno nešto neće, ti to ne možeš: ti moraš da hoćeš. I to ne da hoćeš mir u svetu, nebesku pravdu i slobodu za potlačene – sve ono što hoće raznorazne kandidatkinje za mis – nego da hoćeš Njegovu glavu. Ne rasipaj energiju na sporedne mete: On je tvoja glavna i, zapravo, jedina meta. Svako ko Njega slabi tvoj je saveznik, pa da je i crni đavo; svako ko Njega jača tvoj je protivnik, pa da ti je i rođeni brat.

Uzgred, nemoj slušati novinare, analitičare i razne druge budale koje te zamajavaju kako, eto, “nije politika” vikati ua Njemu: ama, jedina politika danas je vikati ua Njemu. Nema nijedne druge ideje koja danas može da pokrene veću energiju miliona ljudi, od mržnje prema Njemu.

***

Drugo: ti sada ne vodiš bitku za činjenice, nego za njihovu percepciju. To je bitka za duše ljudi: za jači utisak, bolju fotografiju, efektniji video snimak. Zapamti: činjenice su ništa, utisak o njima je sve. Naravno da ćeš primenjivati duple standarde, baš kao što to radi i On. Biraćeš snimke koje tebi idu u prilog i tumačićeš ih onako kako tebi odgovara. Baš kao i On.

Možda će ti se posrećiti da dobiješ onaj krunski dokaz, jedan snimak koji će ti omogućiti pobedu nokautom. A možda će pobednik biti određen i na poene, posle petnaest rundi. Ali u svakom slučaju, biće to onaj od vas dvojice koji, nakon svega, bude imao više kvalitetnijih snimaka, i javnih i tajnih, u onom pravom trenutku.

***

Treće: sada moraš da ostaviš utisak da bar ponekad veruješ u ono što pričaš. Svakako, ti ideologiju možeš i dalje da ne voliš, možeš čak i da je prezireš, zarad svoje opsesije o praktičnosti i svemoći hakslijevske tehnologije vrlog novog sveta. Ali, povedi računa da mi to ne primetimo. Znaš, mi volimo da mislimo kako političari, bar ponekad, u nešto i veruju. Da li bi bilo pošteno da nam iskreno priznaš kako ni u šta ne veruješ? Verovatno. Da li bismo mi to voleli? Ne bismo. Kao i svi drugi narodi, i mi ponekad volimo da budemo obmanuti. To nam pruža iluziju da smo bolji nego što stvarno jesmo.

***

Četvrto: ti sada moraš da ujedinjuješ ljude. Mi to od tebe očekujemo. Bili smo, isuviše dugo i isuviše bolno, razjedinjeni: i oko važnih stvari, ali i oko onih sasvim nevažnih, kao što je On. Danas, tvoje glavno oružje je to što baš Njega svi vidimo kao simbol histeričnih podela. Ti, dakle, moraš da budeš antipod Njemu: simbol smirenog jedinstva. Pazi, tu ćeš izvesno biti na jako klizavoj stazi, sa koje ćeš, u svakom trenutku, moći da padneš u jeftin kič i patetiku. Ali, ta klizava staza je sada neizbežan deo tvog puta.

***

Peto: sada moraš da pažljivo izabereš svoje sledbenike. Gubitnici dozvoljavaju da budu izabrani; pobednici biraju. Prvi krug svojih sledbenika biraj isključivo po tome koliko su posvećeni vašem zajedničkom poslu. Ne po tome koliko te vole ili te se plaše, koliko su oni ugledni ljudi, školovani ili prijatni sagovornici, šta misle o ovome ili onome. Za sve te nijanse i prenemaganja biće vremena kasnije, onda kada završite posao. Sada, vaš odnos je specifičan: zaverenički. U drugom, trećem i ostalim krugovima biće mesta i za amatere, filozofe i zanesenjake. U prvom krugu, mesta ima samo za one sa kojima možeš da se razumeš a da pri tome ni reč ne morate da izgovorite.

***

Šesto: moraš sebe da naučiš da ne znaš ono što ne treba da znaš. Postoje neke stvari koje ne treba nikad da saznaš. Na primer, šta će se, kada i kako desiti sa Njim. Od tebe očekujemo da nas vodiš, bar još neko vreme, dok i tebe ne potrošimo kao što smo Njega potrošili. Koliko će to vreme biti dugo, zavisi od niza činilaca na koje ćeš ti samo manjim delom moći da utičeš i time ću se baviti u jednom od mojih narednih pisama. Ali, sve dok i ti ne budeš potrošen, moraš biti zaštićen od nepotrebnih rizika. Jer, ako ti budeš zaštićen, bićemo i svi mi. Među tim rizicima je, na prvom mestu, onaj da – igrom slučaja ili iz preterane ljubopitljivosti – ne saznaš previše detalja koji bi kasnije mogli da budu upotrebljeni protiv tebe. I nas.

***

Sedmo: sada moraš da se emancipuješ i stekneš realnu svest o sebi. Tvoj kompleks niže vrednosti u odnosu na ljude koje smatraš važnim je, najčešće, sasvim neopravdan. To što oni nekad dolaze iz velikih i moćnih zemalja, ili to što nekad imaju više novca od tebe, ili to što nekad znaju više tajni od tebe – ne opravdava taj kompleks. Ti nisi u trci za gospodara sveta, najvećeg bogataša ili superšpijuna i niko od njih nije tvoj takmac. Vreme je da se oslobodiš tih infantilnih fantazija. Zapamti: jedini tvoj protivnik je On; svi oni mogu da budu tvoji saveznici, ako ih pametno iskoristiš. Ali, ne i ti njihov – jer ovo nije njihova borba nego tvoja.

***

Osmo: oslobodi se te detinjaste opsesije društvenim mrežama. Znam da ti je sve to fensi, da voliš te lajkove i retvite, ali zapamti: ne radiš ti za mreže, nego mreže rade za tebe. Mreže su instrument, nisu cilj. One su tvoj način da probiješ medijsku blokadu, da oblikuješ svoj narativ, da smanjiš vreme koje ti je potrebno za reagovanje. One nisu ništa više od modernog goluba pismonoše: sredstvo za prenošenje brze, kratke i jasne poruke, bez suvišnog filozofiranja.

Ne gubi vreme u raspravama sa raznim zaludnim likovima koji se prepamećuju i stalno cepaju svaku dlaku na četvoro. Sada ionako nema ni vremena ni prostora ni strpljenja za intelektualne egzibicije. U normalnim vremenima čovek treba da bude samo svoj; u vremenima u kojima mi živimo može da bude ili tvoj ili Njegov. Ako je baš danas našao da tutumrači kako je neutralan, samo svoj, principijelan i slične budalaštine – pusti ga s milim bogom, taj je beskoristan i sam sebi.

***

Deveto: moraš, istovremeno, da Njegovu kadrovsku strukturu psihološki razbiješ po dubini, a svoju sopstvenu ojačaš i homogenizuješ. To nije lak zadatak. U praksi, to će značiti da ćeš raznim Njegovim saradnicima morati da obećavaš nekakve nagodbe kako bi ga u kritičnom trenutku napustili, a svojim pristalicama istovremeno da obećavaš njihovu lustraciju, da bi ih energizovao i motivisao.

Kako to misliš, nije moguće da uradiš i jedno i drugo? Pa naravno da nije moguće. Ali je moguće obećati, i jedno i drugo. O obećanjima ćeš ionako voditi računa tek kad dođeš na vlast. Ili nećeš voditi računa uopšte – tačno ono što je Makijaveli pre pet vekova savetovao svom čitaocu, a ja danas savetujem tebi.

***

Deseto: svaki put kad te uhvati malodušnost podseti sam sebe: ni Njemu nije lako. Konačan ishod neće zavisiti od toga ko je od vas dvojice bio bolji ili gori, nego od toga ko je imao manje tih trenutaka malodušnosti. Nauči sam sebe da prepoznaješ takve trenutke pre nego što nastupe, preživiš ih što brže i sa što manje posledica, i iz njih izađeš psihički i fizički neoštećen. Dok takvi trenuci traju, skloni se negde i nemoj ni po koju cenu dozvoliti da ih drugi ljudi vide.

Nemoj da ti slučajno padne na pamet da u trenucima malodušnosti nešto tvituješ i širiš defetizam. Rastrgnućemo te. I to sa pravom. Mi svi u tebi gledamo nekog ko je jak i za sve nas ostale, koji sebi možemo da dozvolimo i luksuz da ponekad budemo slabi. Ti taj luksuz nemaš.

***

Jedanaesto: kad god razgovaraš sa strancima, zapamti – ti si faktor stabilnosti, On je faktor nestabilnosti. To je jedino pod kapom nebeskom što njih zaista zanima: sve druge grozne stvari o Njemu koje ćeš im reći ili već znaju ili ih uopšte ne zanimaju. Ali njihove fabrike i aerodrome, njihove kredite i kamate, njihove ugovore, banke i diplomatske karijere ne štiti dobar i pošten nego jak i stabilan čovek. Zato svaki razgovor o Njemu moraš i početi i završiti dokazivanjem kako baš On stvara nestabilnost i tako ugrožava njihove interese – za razliku od tebe, naravno.

***

Dvanaesto: na vreme pripremi praktičan set za preživljavanje. Nešto keša, u sitnim novčanicama; dva mobilna telefona koja ranije nisi koristio, sa pripejd karticama; dva bezbedna stana u šteku; dva automobila registrovana na ljude koji nemaju veze sa tobom; dvojicu da ti čuvaju glavu. Kako to misliš, to je standardni set za kriminalce? Pa naravno da je to standardni set za kriminalce. Ti si za Njega odavno samo kriminalac, baš kao što je i On za tebe. E sad, onaj od vas dvojice ko, na kraju, iz celog ovog kupleraja izađe kao pobednik biće od početka zapisan samo kao državnik, a za onog drugog će neki sudija već potpisati da je od početka bio samo kriminalac

***

Eto, dragi moj Horacije, ovde ti je, otprilike, tri četvrtine onoga što treba da znaš uoči proleća koje je pred nama. Detalji one poslednje četvrtine još nisu fiksirani pa te sa njima neću sada zamarati. Pitanje je i da li bi ih, sada, i shvatio.

I zapamti onu Čerčilovu rečenicu:

“Uspeh, to je ići iz neuspeha u neuspeh, bez gubitka entuzijazma.”