coronavirus-travel-Brian-Stauffer-illustration-3_2

Putovanja – od onih kratkih, izletničkih, pa sve do transkontinentalnih – danas predstavljaju deseti deo čitave svetske ekonomije: na svakih deset dolara zarađenih u svetu, jedan je, direktno ili indirektno, stvoren na putovanjima, od njih ili u vezi sa njima.

Svaki put kada neko od nas negde otputuje, pokreće se složeni lanac potrošnje, koji funkcioniše po principu domina: novac zarađuju vazduhoplovne kompanije, hotelijeri, vlasnici radnji i restorana, taksi vozači, proizvođači suvenira, turistički vodiči, čuvari plaža… Oko tri stotine miliona ljudi, bar jedan deo godine, radi na poslovima koji zavise od putovanja. Ovi poslovi, posebno u zemljama u razvoju, predstavljaju put kojim se izlazi iz siromaštva i istovremeno način da se kulturna baština predstavi svetu i tako očuva.

Istovremeno, magija putovanja nije menjala samo naš materijalni svet, nego i onaj duhovni: od Titanika i Agatinog Orijent ekspresa, preko Dunava Klaudija Magrisa pa do Plovećeg pozorišta Džeroma Kerna i Stanice Termini Vitorija de Sike, dvadeseti vek je bio vek putovanja, a ovaj u kojem živimo danas, dvadeset prvi, doživljavali smo potajno kao vek u kojem će se taj svet konačno toliko smanjiti da će na kraju postati svejedno u kojoj se njegovoj tački nalazimo.

I onda smo se suočili sa pandemijom… San o putovanju sudario se, odjednom, sa košmarima viza, karantina, zdravstvenih pasoša, sa fetišom granice, namrgođenim policajcima i carinicima, ksenofobnom histerijom koja nas ispraća iz našeg grada i dočekuje u onom u koji idemo. Kao da su se svi oni, odjednom, zaverili protiv putnika?

Prema prvim analizama, oko trećina svih ovih poslova u svetu ugrožena je zbog korona virusa; ukupni gubici vazduhoplovnih kompanija u celim svetu dostigli su iznos od tri stotine četrnaest milijardi dolara, a državna pomoć koju one traže od svojih vlada dvesto milijardi dolara; ukupno smanjenje troškova na putovanja, ona poslovna i ona turistička zajedno, procenjuje se na vrtoglavih hiljadu sedamsto milijardi dolara; u ovom sektoru posao je već izgubilo oko sto miliona ljudi – i sve to samo do kraja ove, 2020. godine. Oko 86% putnika koji su u toku pandemije bili prinuđeni da odlože svoja putovanja u ovom trenutku ne razmišlja o tome da se ponovo uputi na njih u doglednoj budućnosti – čak i kada restriktivne mere budu ukinute.

I dok se režimi ograničenja kretanja, uvedeni zbog pandemije, razlikuju od zemlje do zemlje, zavisno od epidemiološke situacije i usvojene strategije, jedan aspekt ovog problema je zajednički za sve: putovanja (naročito ona međunarodna) biće među poslednjim starim navikama koje će se obnoviti. Kako će izgledati putovanja u bliskoj budućnosti, i kako će se ona dalje razvijati?

***

Vintage Travel Poster - New York" Art Board Print by aaron-1515 ...

Jedan od prioriteta trebalo bi da bude i postizanje globalnog sporazuma o putovanju u uslovima pandemije. Suspenzija svih putovanja, mesecima, neće izazvati samo velike teškoće milionima ljudi pojedinačno, ugroziti njihove poslove, planove i porodične veze, nego će i ugroziti sam rat protiv korona virusa. Neophodno je da zemlje sarađuju, bar kada se radi o onim najbitnijim putovanjima preko granica: o naučnicima, lekarima, novinarima, poslovnim ljudima, političarima. Ovo se može postići zaključenjem posebnog sporazuma o “skeniranju” putnika u njihovoj zemlji odredišta: ako biste znali da samo pažljivo “skenirani” putnici mogu da se ukrcaju u avion, osećali biste se bezbednije da te putnike primite u vašoj zemlji.

Bez obzira da li se vraćamo poslu ili zadovoljstvu, ne znamo kada ćemo ponovo moći da putujemo; koliko ćemo se bezbedno na tom putu osećati, naravno, ostaje u sferi našeg ličnog utiska, ali to takođe još uvek možemo samo da pretpostavljamo. Ono što, međutim, već sada znamo to je da će samo putovanje izgledati drugačije od onog na koje smo bili navikli.

Vazduhoplovne kompanije, aerodromi, hoteli i brodovi za krstarenja će svi morati da razviju svoja sopstvena uputstva o onom čuvenom “socijalnom distanciranju” i da ih se pridržavaju; novi standardi biće postavljeni i u pogledu održavanja čistoće i pripremanja i konzumiranja hrane.

Transparentnost poslovanja čitave ove industrije – a svi znamo da joj ona ni do sada nije bila jača strana (pomislite samo na neefikasne polise osiguranja i kriptično formulisana pravila) – će dobiti na značaju; svi ćemo početi da čitamo one redove pri dnu strane, namerno napisane sitnim slovima – da ih ne bismo čitali.

Svakako, mnoge kompanije će, suočene sa manjim dozvoljenim brojem putnika pri istim troškovima, biti prinuđene da srazmerno podignu cene. Šta će to značiti za budžet prosečne američke porodice koja bi htela da ode na letovanje u Pariz, ili ruske koja je planirala da otputuje u Egipat, ili srpske koja je planirala svoju Španiju?

Ali ni oni najbogatiji neće proći bez promena u svojim navikama: sa novim povećanjem cena avio-karata u biznis klasi, sve više će ih birati da iznajmi privatni avion za duži put; zakupiće manje hotele ili vile i time izbegavati rizik i neugodnosti. Novac, naravno, uvek može da kupi manje nerviranja (tome, između ostalog, i služi) i ta rešenja će biti različita, ali zahtevi bogate klijentele će odražavati i šire potrošačke sentimente. A čak i oni će, u dogledno vreme, verovatno biti ograničeni na putovanja samo u njihovim zemljama.

Naravno, dok se sve ovo bude događalo, niko neće moći da nas spreči da sanjarimo: ako je verovati psiholozima, već i samo planiranje budućeg puta u čoveku može da zapali iskricu neopisive radosti. A takve misli će u nama zadržati sećanje na magiju putovanja – ne samo da zaradi milijarde dolara dnevno onima koji od tog posla žive, nego i da nama, koji kupujemo njihove usluge, približi druge zemlje, podneblja, običaje i navike, druge jezike, pesme, jela i pića, da nas približi onima koje volimo a koji su daleko od nas, i da nas konačno podseti da smo, gde god bili, stanovnici jednog sveta.

***

Original Vintage Travel Poster - Visit Vietnam - Ban Me Thuot ...

“Jato divljih ptica došlo je prvo na terasu, da bi se potom neke od njih, kroz ventilacione cevi, probile u unutrašnjost aerodromske zgrade. Sunce, čiji su se zraci probijali kroz stakleni zid, stvaralo je efekat staklene bašte i ptice su tamo položile jaja…”

Ne, prethodne rečenice nisu odlomak iz nekog romana naučne fantastike o tome šta bi se desilo sa Zemljom ako bi sa nje odjednom nestali ljudi, nego istinita priča sa jednog aerodroma u Indiji koji je bio zatvoren tri meseca, u proleće 2020. godine, zbog pandemije korona virusa koja je obustavila sve letove.

I kao što se ni kraj pandemije nije dogodio onako kao što su to optimisti očekivali – odjednom, na celom svetu i zauvek – tako se nije dogodilo ni ponovno otvaranje sveta putovanja. I jedno i drugo događa se, tu pred našim očima, privremeno i povremeno, sa opreznim popuštanjima i brzim ponovnim zatvaranjima, u zabrinutom iščekivanju jeseni i zime. Putni režimi se menjaju brzo i često, u odlučivanjima koji će putnici biti predmet kojih ograničenja isuviše često ima više politike a manje epidemiologije.

Aviokompanije i hotelijeri nadali su se da će uspostaviti jezgra “zdravih zemalja” – na primer Kine i Južne Koreje; ili Nemačke i Grčke. Brzo se pokazalo da je svet isuviše povezan – a korona virus isuviše pokretljiv – da bi takav parcijalizacija bila moguća. Otvaranje većeg broja svetskih avio-linija, u maju i junu, neminovno je dovelo do ponovnog širenja virusa i na onim mestima koja su očekivala da su ga se zauvek oslobodila.

Optimisti tvrde da se radi samo o manjim neprijatnostima – nečemu što smo već iskusili sa porastom međunarodnog terorizma, kada su povišene mere bezbednosti na aerodromima i u avionima – koje će trajati privremeno i na koje ćemo se navići. Pesimisti, opet, da naša putovanja više nikada neće biti ista kao što su bila i da ćemo, bar do kraja ove generacije, živeti u odvojenim, fizički i mentalno fragmentiranim, malim svetovima. Realisti, opet, razapeti između ova dva ekstrema, pokušavaju da gledaju u kristalnu kuglu i postave neke vremenske okvire: da, ova godina je definitivno izgubljena, ali će se sredinom 2021. godine (na primer) sve vratiti kao što je bilo.

***

Amazon.com: A SLICE IN TIME Morocco Africa Moroccan African ...

Baš zato što su putovanja, u poslednjih nekoliko decenija, postala tako masovna, retko smo bili u situacijama da stvarno razmišljamo o četiri revolucionarna fundamenta tog procesa: prevoz ljudi u velikom obimu, velikom brzinom, po relativno niskim cenama, na celoj Zemljinoj kugli. Šta je to, zaista, za naš svet sve značilo?

Studenti su uzimali zdravo za gotovo da svoje obrazovanje mogu da nastave u drugoj zemlji, regionu ili kontinentu, a da opet, za svake praznike, mogu da posete svoje porodice. Ljudi koji bi emigrirali – zauvek, ili za samo nekoliko godina posla ili avanture – znali su da im je njihova domovina, doslovno, i dalje nadohvat ruke. Unuci su imali osećaj da su im njihove bake i deke blizu, porodice su se okupljale na svadbama, rođendanima, proslavama diplomiranja, sahranama. Poslovni ljudi sa svih delova sveta su se susretali na raznim konferencijama i događajima, upoznavali se, razmenjivali planove, sklapali nove poslove. Kulturno nasleđe i turističke atrakcije sveta bile su lako dostupne ljudima iz svih njegovih delova. Zemlja je, to znamo još iz vremena Eratostena, ionako okrugla: gde god kreneš, ako ideš dovoljno dugo, vratićeš se tamo odakle si i pošao.

Međutim, ako će post-pandemijski svet korenito promeniti mnoge naše navike, to će se desiti i navikama koje smo stekli o putovanjima. Neki, na primer, neće želeti uopšte više da putuju – naročito oni koji ne moraju. Mnogi će se, posle više decenija, vratiti odmorima u svojim zemljama. Neke države će, opet, svoje dobre rezultate u borbi protiv pandemije i odsustvo zaraženih iskoristiti kao novi adut da promovišu svoju turističku ponudu (“Otkrijte Tajvan!”; “Island je bezbedan!”). Konačno, i poslovna putovanja će se, sve više, prilagođavati novoj realnosti: investicije će cirkulisati u manjim, užim i međusobno poznatim, svetovima i ljudi će po novim, epidemiološkim, linijama i putovati.

Za one koji će ipak nastaviti da putuju – bez obzira želeli to ili morali – to iskustvo neće biti samo sporije, komplikovanije i napornije nego do sada nego i – skuplje. Kao da se, opet, vraćamo u prošlost, u davne pedesete i šezdesete godine prošlog veka kada je generacija naših roditelja izmislila termin “džet set”, izraz koji se samo u toku jedne decenije proširio po celom svetu i pri tome potpuno promenio značenje. Fraza koja je doslovno značila “društvo koje putuje mlaznim avionima” (za razliku od većine koja je tada još uvek putovala onim, sporim, klipnim) postala je (i u međuvremenu ostala) sinonim za luksuz i u ovom našem veku – kada gotovo da više niko ne putuje klipnim avionima, a karta za mnoge mlazne je postala jeftinija od taksija u jednom pravcu do malo daljeg aerodroma.

Putovanje će, dakle, ponovo dobiti aromu avanture, kao u čuvenom Putu oko sveta za osamdeset dana, Žila Verna: bogati naslednici, ljudi na svim vrstama zadataka, majke koje svoje neudate ćerke vode da bi im našle dobru priliku, egzotika Orijenta i dekadencija Okcidenta, svi stereotipi o kojima smo čitali u putopisima Jana Morisa, Roberta Kaplana ili Ibn Batute, biće naša realnost.

U svetu u kome će od današnjih deset putnika ostati samo jedan, zauvek će nestati distopijske slike hiljada istih američkih lica na Bulevaru Šanzelize u Parizu, ili japanskih na Karlovom mostu u Pragu; hiljade koje prođu pasošku kontrolu na aerodromu Hitrou u Londonu ili pod stalnim veštačkim svetlom onoga u Dubaiju; putovanja gde ujutro možete doručkovati u Beogradu, obaviti jedan ili dva sastanka u Frankfurtu, Beču ili Cirihu i uveče leći u svoj krevet. Oni koji se budu odvažili na putovanje biće, definitivno, čudnija i zanimljivija društva nego što su to danas: bez obzira čime, gde i zašto putuju, podsećaće na one putnike iz Ubistva u Orijent ekspresu Agate Kristi; svako od njih će, sa sobom, nositi poneku tajnu.

Jer, zašto bi, inače, uopšte neko i putovao u ovakva vremena, ako nema neku tajnu?

***

Istanbul, Turkey - Vintage Travel Poster Digital Art by Siva Ganesh

A taj svet, po kojem će samo avanturisti putovati, biće i fizički, vizuelno, drugačiji od današnjeg: na njemu će se drastično smanjiti količina đubreta na kopnu i moru, obale, reke i kanali biće čistiji i mnogo ugroženih vrsta će se oporaviti. 

Na ovaj globalni izazov zemlje će odgovoriti sa dva sasvim različita, a opet jasno prepoznatljiva, trenda. Zemlje bogatog Severa će, izvesno, radikalno promeniti svoje turističke strategije: njihov cilj će biti da se mase stranaca zadrže izvan njihovih granica, i to ne samo iz epidemioloških razloga: ako bi strane turiste zamenili domaći, više novca bi ostalo u nacionalnim ekonomijama; dobrodošli nazad u vreme merkantilista, Kolber bi bio ponosan! Zemlje koje se opredele za ovakav pristup pooštriće i svoje propise o zaštiti čovekove okoline; isto tako, mnogi novi zdravstveni protokoli, za koje smo svi mislili da su privremeni, tamo će postati stalni.

Ali svet će se suočiti i sa onom drugom post-pandemijskom alternativom, strategijom siromašnog globalnog Juga. Države na stalnoj ivici bankrota, sa stanovništvom na stalnoj ivici gladi, boriće se međusobno, bez milosti, za poslednji od malobrojnih preostalih turističkih dolara. Diskretno će zatvarati oči pred raznim imaginativnim rešenjima svojih avio kompanija, kojima će biti dozvoljeno da zaobilaze propise predviđene, ionako, samo za ona uređena društva; davaće ogromne popuste na cene u svojim hotelima; omogućiti ulazak svima, bez ikakvih ograničenja. 

A šta će raditi oni mudri putnici? Svoje poverenje – i svoj novac – davaće mestima sa visokim nivoom opšte higijene, kvalitetnim zdravstvenim sistemima i uređenim društvima. Putovaće manje, ali će na putovanjima ostajati duže. Na izvestan način, oni će videti pandemiju kao svojevrsno predskazanje svega što nas je ionako, pre ili kasnije, čekalo sa klimatskim promenama.

Mudri putnici će se, dakle, ponašati kao istovremeno i odgovorni građani ali i strastveni putnici.